Кобалт

Кобалт (, лат. ) метал је B групе.[2] Поседује 17 изотопа чије се атомске масе налазе између 35-64. Постојан је само 59, који чини скоро 100% његовог изотопа у природи. 1735. године открио га је .

Кобалт
Општа својства
Име, симболкобалт, Co
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


Co

Rh
гвожђекобалтникл
Атомски број (Z)27
Група, периодагрупа 8, периода 4
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)58,933194(4)[1]
Ел. конфигурација[Ar]3d74s2
по љускама
2, 8, 15, 2
Физичка својства
Бојаплавичаста
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења1.768 K (1.495 °C)
Тачка кључања3.200 K (2.927 °C)
Густина8.900 kg/m³
Моларна запремина6,67×10−3 m3/mol
Топлота фузије16,19 kJ/mol
Топлота испаравања376,5 kJ/mol
Притисак паре175 Pa (1.768 K)
Сп. топл. капацитет420 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања2, 3
Особине оксидаамфотерни
Електронегативност1,88 (Полинг)
1,70 (Олред)
Енергије јонизације1: 760,4 kJ/mol
2: 1.648 kJ/mol
3: 3.232 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус135 (152) pm
Ковалентни радијус126 pm
Остало
Кристална структура збијена хексагонална (HCP)
Брзина звука4.720 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост100 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост17,2×106S/m
Мосова тврдоћа5,0
CAS број7440-48-4

Особине

Чисти кобалт је сребрнаст, блистав веома тврд метал, који поседује феромагнетична својства. Употребљава се као додатак магнетичним рудама.[3]

Заступљеност

Заступљен је у земљиној кори у количини од 20 ppm (енг. parts per million) у облику два минерала: Смалтита и кобалтита које обично прате руде бакра и никла

Једињења

Несиметричне соли кобалта нпр. имају јаке феромагнетичне особине и користе се у електроници. Комплексна једињења карбоникла и фосфини користе се као катализатори многих органских реакција. Раствори соли кобалт () i () имају крваво-црвену, и плаву боју и користе се у производњи боја.

Биолошки значај

Кобалт је активатор бројних ензима у живим организмима. Витамин B12 (утиче на количину хемоглобина и број црвених крвних зрнаца у крви), садржи у својој структури кобалт који је координативно везан са органским делом молекула и једним CN- јоном. Ипак минималне дневне потребе за кобалтом су веома мале 0,05 .

Референце

  1. Meija, J.; . (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
  2. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
  3. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.