Кајсија

Кајсија (лат. , тур. ), такође позната по имену „марелица“, је континентална коштуничава воћка која заједно са шљивама, бадемима, бресквама, вишњама и трешњама припада роду фамилије .

Кајсија
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Секција:
Врста:
Биномијално име

Синоними


Порекло и статус кајсије

Центар настанка и природни ареал ове врсте тешко је дефинисати, услед ране доместификације (3 миленијум п. н. е.)[2]. Кајсије највероватније потичу из предела средње Азије и североисточне Кине, из области у близини руске границе. Могуће је да природни ареал врсте обухвата и Корејско полуострво и Јапан. Кајсија, иако то њено ботаничко име сугерише, не потиче из Јерменије. У Јерменију су кајсије стигле после 3000 година, ширећи се дуж Пута свиле. Одатле су је Римљани, око 70. п. н. е., проширили по целој Европи[3].

Данас, дивље (недоместификоване) јединке кајсије расту у веома малим групама у Кини, Казахстану, Киргизији и Узбекистану[1]. Услед мале бројности ових популација, врста сматра се угроженом.

Узгојене сорте кајсија раширене су широм планете. Најбоље успева у областима са благом, медитеранском климом, услед чега се у таквим областима интензивно комерцијално узгаја.

Опис

Кајсија расте као жбун или ниско дрво, високо 8—12 , са стаблом пречника до 40 . Облик крошње је округао, понекад пљоснат. Кора стабла је тамносива, уздужно испуцала. Младе гране и лисне дршке су често црвенкасте боје. Листови су овални, дуги 5—10 , широки 5—8 , са шпицастим врхом, заобљеном базом и назубљеном ивицом. Лисне дршке су дуге 2—4 .

Цветови имају кратку цветну дршку, па често имају изглед седећих цветова. Развијају се усамљено или у паровима, најчешће пре листања биљке. Пречник цвета је 2—4,5 . Цветна ложа и чашични листићи су длакави, крунични листићи су беле до бледоружичасте боје, дуги 11—15 . Кајсија је самооплодна, ретко странооплодна биљка (ауто-инкомпатибилни су на пример култивари '' и ''). Најважнији опрашивач је пчела.

Плод је коштуница, подсећа на малу брескву, пречника 1,5—2,5 , жуте до наранџасте боје, понекад и црвене на страни изложеној сунцу. Једно семе се налази унутар тврде коштице. Диплоидни број хромозома је 2=16.

Производња и употреба

свежа кајсија
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија201 kJ (48 kcal)
11
Шећери9
Прехрамбена влакна2
0.4
1.4
Витамини
Витамин А екв.
бета-каротен
(12%)
96 μg
(10%)
1.094 μg
Витамин Ц
(12%)
10 mg
Минерали
Гвожђе
(3%)
0,4 mg
Остали конституенти
Вода86%
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Према статистичким подацима из 2005. године, највише кајсија се производи у Турској (390.000 тона годишње[4]), Ирану (285.000) и Италији (232.000). У Србији постоји 1,7 милиона садница кајсије, а годишња производња је око 40.000 тона[5]. Кајсије се обично прерађују и продају као сушене, док се у Србији највише користе за производњу сокова, џемова и компота. Сем за потребе исхране становништва, кајсија се користи као декоративна врста, а њено дрво је високих механичких и декоративних квалитета[6].

сува кајсија
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.009 kJ (241 kcal)
63
Шећери53
Прехрамбена влакна7
0,5
3,4
Витамини
Витамин А екв.
бета-каротен
(23%)
180 μg
(20%)
2.163 μg
Витамин Ц
(1%)
1 mg
Минерали
Гвожђе
(21%)
2,7 mg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

У Србији се узгајају следеће сорте кајсија[7]:

  • Амброзија (), пореклом из Италије
  • Бреда, пореклом из Холандије
  • Домаћа рана, домаћа сорта
  • Кечкеметска ружа (), пореклом из Мађарске
  • Крупна рана, домаћа сорта
  • Мађарска најбоља (), пореклом из Мађарске
  • Холубова (), пореклом из Чехословачке
  • Раковски, пореклом из Аустрије
  • Црвена рана, домаћа сорта

Хранљива вредност и састав плода мењају се сушењем или термичком обрадом. У састав плода улазе поједини витамини, као и танини. Једињења попут појединих терпена (мирцен, лимонен, гераниол и др.) и киселина дају пријатну арому плоду. Најзаступљенија киселина у плодовима кајсије је лимунска киселина.

Сем плода, и семе кајсије се користи у прехрамбеној индустрији, најчешће као замена за семе бадема. Од овог семена се справља италијански ликер амарето, као и амарети бисквити. Уље из семена кајсије се понегде употребљава као јестиво уље. Семена садрже цијаногене гликозиде, који ослобађају цијанид, услед чега су отровна ако се употребљавају у већим количинама.

Види још

  • Ракија од кајсије

Извори

  1. , Приступљено 11. 6. 2008.
  2. Huxley A. (ed) 1992. New RHS Dictionary of Gardening 1: 203-205. Macmillan. ISBN 978-0-333-47494-5.
  3. Rieger M. 2006. Introduction to Fruit Crops. Haworth Press. ISBN 978-1-56022-259-0.
  4. , Приступљено 8. 4. 2013.
  5. Брендови Србије Архивирано на сајту (октобар 28, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 8. 4. 2013.
  6. Јовановић Б. 1972. Род У: Флора СР Србије . САНУ: Београд.
  7. Булатовић С. 1972. сорте кајсије које се гаје у СР Србији. У: Флора СР Србије . САНУ: Београд.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.