Канарска Острва

Канарска Острва (шп. ) су острва у Атлантском океану, 104 km западно од рта Хуби (шп. ) у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну покрајину Шпаније.[1][2] Чини их 12 острва и острваца са површине 7.273, са највећим растојањем међу њима од 600 km. Седам острва је насељено: Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија, Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Јеро. На ових седам острва живи око 1,5 милиона становника, па је густина насељености око 200 ст/km². Ненасељена острва су: Алегранса, Грасиоса, Роке де Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос. То су вулканска и планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде (шп. , 3.718 ). Северне обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре. Староседеоце Гуанче су у потпуности истребили шпански освајачи.

Канарска острва
Islas Canarias


Застава

Грб
Држава Шпанија
Админ. центарСанта Круз де Тенерифе и Лас Палмас де Гран Канарија
Службени језикшпански
ПредседникПаулино Риверо Бауте ()
Површина7.447 km2
Становништво2012.
 — број ст.2.218.344
 густина ст.297,88 ст./km2
Број посланика
(конгрес/сенат)
15/13
Званични веб-сајт

Острва

Гледано од запада ка истоку, Канарска острва чине Ел Иеро, Ла Палма, Ла Гомера, Тенерифе, Гран Канарија, Фуертевентура, Лансароте и Ла Грасиоса. Првих седам имају властиту администрацију док је Ла Грасиоса административно додељена острву Ланзароте. Поред тога, северно од Ланзаротеа су острвца Монтана Клара, Алегранза, Роке дел Есте и Роке дел Оесте. Североисточно од Фуертевентуре је острво Лобос.

Острво Застава Главни град Површина (km²) Насељеност (2016)[3]
Ел Иеро Валверде 268,71 10.587
Фуертевентура Пуерто де Росарио 1.659,74 107.521
Гран Канарија Лас Палмас де Гран Канарија 1.560,10 845.195
Ла Гомера Сан Себастијан де ла Гомера 369,76 20.940
Лансароте Аресифе 845,94 145.084
Ла Палма Санта Круз де ла Палма 708,32 81.486
Тенерифе Санта Круз де Тенерифе 2.034,38 891.111

Клима

Клима је суптропска и пустињска, ублажена морем и лети ветровима. Постоје бројне микроклиме и класификације су углавном у опсегу од полупустињске од пустињске. Према Кепеновој класификацији клима,[4] највећи део Канарских острва има топлу пустињску климу са ознаком . Такође постоје области супбтропске влажне климе која је под јаким утицајем океана у средишњим деловима острва Ла Гомера, Тенерифе и Ла Палма; где расту лаурисилвне шуме.

Клима аеродрома Гран Канарија 24m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 20,8
(69,4)
21,2
(70,2)
22,3
(72,1)
22,6
(72,7)
23,6
(74,5)
25,3
(77,5)
26,9
(80,4)
27,5
(81,5)
27,2
(81)
26,2
(79,2)
24,2
(75,6)
22,2
(72)
24,2
(75,6)
Просек, °C (°F) 18,1
(64,6)
18,4
(65,1)
19,3
(66,7)
19,5
(67,1)
20,5
(68,9)
22,2
(72)
23,8
(74,8)
24,6
(76,3)
24,3
(75,7)
23,1
(73,6)
21,2
(70,2)
19,3
(66,7)
21,2
(70,2)
Минимум, °C (°F) 15,3
(59,5)
15,6
(60,1)
16,2
(61,2)
16,3
(61,3)
17,3
(63,1)
19,2
(66,6)
20,8
(69,4)
21,6
(70,9)
21,4
(70,5)
20,1
(68,2)
18,1
(64,6)
16,5
(61,7)
18,2
(64,8)
Количина падавина, mm (in) 25
(0,98)
24
(0,94)
13
(0,51)
6
(0,24)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
9
(0,35)
16
(0,63)
22
(0,87)
31
(1,22)
151
(5,94)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 3 3 2 1 0 0 0 0 1 2 4 5 22
Сунчани сати  месечни просек 184 191 229 228 272 284 308 300 241 220 185 179 2,821
Извор: World Meteorological Organization (UN),[5] Agencia Estatal de Meteorología[6]
Клима Санта Круза де Тенерифе 35m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 21,0
(69,8)
21,2
(70,2)
22,1
(71,8)
22,7
(72,9)
24,1
(75,4)
26,2
(79,2)
28,7
(83,7)
29,0
(84,2)
28,1
(82,6)
26,3
(79,3)
24,1
(75,4)
22,1
(71,8)
24,6
(76,3)
Просек, °C (°F) 18,2
(64,8)
18,3
(64,9)
19,0
(66,2)
19,7
(67,5)
21,0
(69,8)
22,9
(73,2)
25,0
(77)
25,5
(77,9)
24,9
(76,8)
23,4
(74,1)
21,3
(70,3)
19,4
(66,9)
21,5
(70,7)
Минимум, °C (°F) 15,4
(59,7)
15,3
(59,5)
15,9
(60,6)
16,5
(61,7)
17,8
(64)
19,5
(67,1)
21,2
(70,2)
21,9
(71,4)
21,7
(71,1)
20,3
(68,5)
18,4
(65,1)
16,6
(61,9)
18,4
(65,1)
Количина кише, mm (in) 31,5
(1,24)
35,4
(1,394)
37,8
(1,488)
11,6
(0,457)
3,6
(0,142)
0,9
(0,035)
0,1
(0,004)
2,0
(0,079)
6,8
(0,268)
18,7
(0,736)
34,1
(1,343)
43,2
(1,701)
225,7
(8,887)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 8,0 7,2 6,9 5,5 2,9 0,9 0,2 0,8 2,7 6,1 8,8 9,4 59,4
Сунчани сати  месечни просек 178 186 221 237 282 306 337 319 253 222 178 168 2,887
Извор: Agencia Estatal de Meteorología[7]

Становништво

Демографија
1981.2011.
1.367.6462.082.655

Референце

  1. „GOBIERNO DE CANARIAS :: Reforma del Estatuto de Autonomía de Canarias”. 15. 5. 2006. Приступљено 13. 9. 2018.
  2. „article 7612/6583”. web.archive.org. Приступљено 13. 9. 2018.
  3. „Real Decreto 1039/2017, de 15 de diciembre, por el que se declaran oficiales las cifras de población resultantes de la revisión del Padrón municipal referidas al 1 de enero de 2017” (PDF). 15. 12. 2017. Приступљено 31. 12. 2017.
  4. Archived 2015-08-24 at the Wayback Machine
  5. „Weather Information for Las Palmas”.
  6. „Guía resumida del clima en España (1981–2010)”. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2012.
  7. „Valores Climatológicos Normales. Santa Cruz De Tenerife”. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2012.
  8. „Guía resumida del clima en España (1981–2010)”. AEMET (на језику: шпански). 2010. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2012. Приступљено 10. 7. 2018.
  9. „Valores climatológicos normales. La Palma Aeropuerto”.

Литература

  • Alfred Crosby, Ecological Imperialism: The Biological Expansion of Europe, 900–1900 (Cambridge University Press). 978-0-521-45690-6.
  • Felipe Fernández-Armesto, The Canary Islands after the Conquest: The Making of a Colonial Society in the Early-Sixteenth Century, Oxford U. Press. 1982.  978-0-19-821888-3.. 978-0-19-821888-3.
  • Sergio Hanquet, Diving in Canaries, Litografía A. ROMERO. 2001.  978-84-932195-0-5.
  • Martin Wiemers: The butterflies of the Canary Islands. – A survey on their distribution, biology and ecology (Lepidoptera: Papilionoidea and Hesperioidea) – Linneana Belgica 15 (1995): 63–84 & 87–118
  • Borgesen, F. 1929. Marine algae from the Canary Islands. III Rhodophyceae. Part II. Cryptonemiales, Gigartinales, and Rhodymeniales. Det Kongelige Danske Videnskabernes Selskabs Biologiske Meddelelser. 8: 1 – 97.
  • Gill R and M Thirlwall (2012) "Tenerife, Canary Islands". Geologists' Association Guide No.49.
  • Greensmith T (2000) "Lanzarote, Canary Islands". Geologists' Association Guide No.62.
  • Paegelow, Claus: Bibliography Canary Islands. 2009.  978-3-00-028676-6.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.