Калијум перманганат

Калијум перманганат (латински kalium hipermanganicum) је неорганско хемијско једињење које спада у групу калијумових соли. Молекулска формула калијум перманганата је 4.[4][5]

Калијум перманганат
Називи
назив
Калијум-манганат
Други називи
Калијум хиперманган, камелеонски минерал, Кондијев кристал
Идентификација
број
3D модел (Јмол)
ECHA InfoCard 100.028.874
KEGG[1]
MeSH Potassium+permanganate
[2][3] CID
Својства
4
Моларна маса 158.04
Агрегатно стање пурпурнобронза сиви кристали;
цикламацрвено у раствору
Густина 2.703 ³, основно
Тачка топљења 270 разграђује се
Растворљивост у води
6.38 /100 на 20 °C
Структура
Кристална решетка/структура орторомбична структура
Термохемија
171.7 -1.-1
-813.4 -1
Опасности
Главне опасности Оксидант , Шкодљив , Опасан по животну средину
Р-ознаке R8, R22, R50/53
С-ознаке (S2), S60, S61
NFPA 704
0
1
3
Сродна једињења
Други катјони
Натријум-перманганат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

При нормалним условима налази се у чврстом агрегатном стању и има густину 2,7 g/cm³. Гради карактеристичне плаво-љубичасте кристале. Доста лоше се раствара у води (на температури 20 ° 6,4 у 100 ³). На температури преко 230 ° разлаже се по формули:

Калијум перманганат је јак оксиданс. Реакција доста зависи од вредности раствора. У киселим растворима подлеже редукцији до слабо обојеног манган(II):

У слабим базним и неутралним растворима редукује се до манган диоксида, који се издваја из раствора у облику браон талога:

Док се у јако базним растворима редукује до зеленог мангана (VI):

Калијум перманганат поседује јаке бактерицидне особине (убија бактерије). Због тога се користи за пречишћавање воде за пиће, у мастима за дезинфекцију грла и у препаратима за дезинфекцију рана.

Водени раствори калијум перманганата у зависности од концентрације поседују боју од светло црвене до тамно љубичасте, при чему се боја појављује већ при веома малим количинама овог једињења.

Моларна маса калијум перманганата је 158.04

Види још

Референце

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  3. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
  4. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.