Иван III Васиљевич

Иван Васиљевич (рус. ; Москва, 22. јануар 1440. — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као Иван Велики (рус. ).[1][2] Московија је била улус делом земље Златне Хорде Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први московски зборник закона „“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.

Иван III Васиљевич
Пуно имеИван III Васиљевич
Датум рођења(1440-01-22)22. јануар 1440.
Место рођењаМосква
Велика московска кнежевина
Датум смрти27. октобар 1505.(1505-10-27)(65 год.)
Место смртиМосква
Велика московска кнежевина
ДинастијаРјуриковичи
ОтацВасилиј II Слепи
МајкаMaria of Borovsk
СупружникMaria of Tver, Софија Палеолог
ПотомствоIvan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Јелена Ивановна, Dimitri Ivanovitch
ПретходникВасилиј II Слепи
НаследникВасилиј III Иванович

Проширење и самосталност

Област Јарослав је анектирана 1463. године, а томе је следио Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно је освојена и Новгородска република. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.[3]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Иван II Иванович
 
 
 
 
 
 
 
8. Дмитриј Донски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Alexandra Ivanovna Velyaminova
 
 
 
 
 
 
 
4. Василиј I Дмитријевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Дмитриј од Суздаља
 
 
 
 
 
 
 
9. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Vasilisa-Anna Konstantinovna of Rostov
 
 
 
 
 
 
 
2. Василиј II Слепи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Кејстут, Grand Duke of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
10. Витолд, Grand Duke of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Birutė
 
 
 
 
 
 
 
5. Софија од Литваније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Svyatoslav Ivanovich, Grand Prince of Smolensk (hypothecal)
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана, велика кнегиња Литваније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Иван III Васиљевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Andrei Ivanovich, Prince of Novgorod, Borovsk and Serpukhov
 
 
 
 
 
 
 
12. Vladimir Andreyevich, Prince of Serpukhov and Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Maria Ivanovna of Galich
 
 
 
 
 
 
 
6. Yaroslav Vladimirovich, Prince of Serpukhov, Borovsk and Maloyaroslavets
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алгирдас
 
 
 
 
 
 
 
13. Elena of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Улијана Александровна Тверска
 
 
 
 
 
 
 
3. Maria of Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Feodor Andreyevich "Koshka" Kobylin
 
 
 
 
 
 
 
14. Feodor Feodorovich "Goltiay" Koshkin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Feodorovna Goltiayeva Koshkina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Потомство

У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина[4]:

  • Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)

У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[4]:

Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[4]:

  • Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског[6]

Види још

Референце

  1. Slavjanskaja jenciklopedija. Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. —. 978-5-224-02249-6.
  2. Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.
  3. Donald Ostowski, The Cambridge History of Russia vol. I page 224
  4. , сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
  5. Robert Payne, Nikita Romanoff, Ivan the Terrible (2002), p. 435
  6. Gustave Alef, Rulers and Nobles in Fifteenth Century Muscovy (1983), p. 115

Литература

This article incorporates text from the Encyclopædia Britannica Eleventh Edition, a publication now in the public domain.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.