Зебра

Зебра () је животиња која припада породици (породици коња) и која живи у централној и јужној Африци.

Зебра
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Врсте



Особине

Дивља зебра је висине леђа око метар и двадесет пет, понекад и до метар и по, а дугачка готово два метра. Одрасле зебре теже до 300 и углавном се налазе у савани и ретким шумама. Длака је ишарана црно-белим попречним пругама. Тај необични плашт помаже јој да буде незапажена у савани где је због јаких сунчевих зрака контраст светлих и сеновитих зона нарочито наглашен. Глава је прилично крупна, врат кратак и мишићав, а труп снажан. Има одлична чула вида, мириса и слуха. Реп се завршава дугачким чуперком длаке. Својим изразито чврстим, пуним копитама, зебра лако трчи по каменитом тлу. У пуном трку постиже брзину од седамдесет километара на сат. Ако је нападне нека звер, брани се снажним ударцима копита и зубима и често натера у бекство нападача, поготово ако је овај сам, а није нарочито крупан. Зебру лове лавови и пегава хијена.[1]

Станиште

Зебра живи у мањим крдима у савани. Једна породица се обично састоји од пастува, неколико кобила и њихових ждребади. Група породица чини крдо. Дању пасе траву и одмара се у сенци неког дрвета. Кад је око њих све мирно, зебре се забављају утркивањем или се преврћу и скачу. Предвече крећу ка обалама реке или језера да би се напојиле. Тада постају опрезне, јер знају да се на тим местима редовно крију њихови непријатељи. Код зебре су вид и њух веома оштро развијени и готово увек осете приближавање звери. Због тих њених одлика, газела и остале животиње биљождери настоје да живе уз њу. Док зебре спокојно пасу, њихови пратиоци знају да нема опасности. Чим зебре ударе у бекство, и све остале животиње беже за њима.[1]

Размножавање

Женке имају трудноћу од отприлике 12 месеци и дају обично само једно ждребе, најчешће у току кишне сезоне. Чим се окоти, зебрино младунче одмах стаје на ножице и тражи мајчино млеко. Нагло се развија и чим поодрасте, одмах показује своју веселу и живахну ћуд, скаче, трчи, преврће се ... Мајка га из далека надзире и сваки час дозива рзањем. Младунче је светлије него одрасле животиње и пруге су му тамносмеђе и беле. Тек кад сасвим одрасте пруге постану тамније, готово црне. Мала зебра дуго сиса млеко и тек после неколико месеци почиње да пасе меку траву и придружује се мајци и крду, кад одлазе на пашњаке.[1]

Зебра просечно живи до тридесет година.

Врсте

Обична или Бурчелова зебра () је једини представник Equidae на територији Зимбабвеа. У Зимбабвеу се налази у приличном броју у скоро свим националним и сафари парковима, а потиснута је са централног платоа. У скорије време се гаји на приватним ранчевима и заштићеним подручјима због своје туристичке вредности.

У Африци живе још две врсте зебри: планинска зебра () и Гревијева зебра (). Врсте зебри се међусобно разликују по пругама. Пруге планинске зебре су широке и наизменично црне и беле, пруге Гревијеве зебре су такође наизменично црне и беле али веома уске, док се код обичне зебре између широких црних и белих пруга налазе и светлије смеђе пруге.

Укрштање

У ред зебри спадају и животиње настале укрштањем с магарцем или коњем (зебруле или зеброиди). Оне се, за разлику од дивље зебре, могу лако припитомити. Ти мелези могу живети и у крајевима где влада оштра клима, док дивља зебра не подноси хладноћу.[1]

Референце

  1. Мала енциклопедија животињског царства, Просвета, Београд.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.