Елизабета II

Елизабета II (енгл. ), пуним именом Елизабета Александра Мери (енгл. ; Лондон, Уједињено Краљевство, 21. април 1926), монарх је 16 краљевских земаља Комонвелта и врховни поглавар Цркве Енглеске.

Елизабета II
Елизабета II, 2015.
Пуно имеЕлизабета Александра Мери
Датум рођења(1926-04-21)21. април 1926.
Место рођењаЛондон
 Уједињено Краљевство
Династија Виндзор
ОтацЏорџ VI
МајкаЕлизабет
Вероисповестангликанизам
СупружникПринц Филип, војвода од Единбурга
ПотомствоЧарлс, принц од Велса, принцеза Ана, принц Ендру, принц Едвард, ерл од Весекса
Краљица Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске и осталих Крунских земаља Комонвелта
Период6. фебруар 1952. —
ПретходникЏорџ VI

Након наслеђивања престола 6. фебруара 1952, Елизабета је постала поглавар Комонвелта и краљица седам независних држава Комонвелта: Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Пакистана и Цејлона. Њено крунисање одржано следеће године је било прво које је преношено на телевизији. Од 1956. до 1992. број њених краљевстава се мењао како су неке територије добијале независност, а нека краљевства су постале републике. Данас, поред четири првонабројане државе, Елизабета је краљица Јамајке, Барбадоса, Бахама, Гренаде, Папуе Нове Гвинеје, Соломонских Острва, Тувалуа, Свете Луције, Сент Винсента и Гренадина, Антигве и Барбуде и Сент Китса и Невиса. Она је најстарији владајући монарх на свету и најдуговечнији британски монарх. Дана 9. септембра 2015. око 18:30 часова по централноевропском времену је постала британски монарх који је најдуже владао и женски монарх који је најдуже владао, чиме је престигла краљицу Викторију.[1]

Елизабета је рођена у Лондону и најстарија је кћерка војводе и војвоткиње од Јорка, касније краља Џорџа VI и краљице Елизабете. Њен отац је постао краљ након абдикације свога брата Едварда VIII 1936, када је она постала наследница престола. Почела је да обавља јавне дужности током Другог светског рата, у ком је служила у Помоћној територијалној служби. Елизабета се 1947. удала за Филипа, војводу од Единбурга, са ким има четворо деце: Чарлса, Ану, Ендруа и Едварда.

Детињство

Рођена као прво дете у браку, Принца Алберта од Јорка и Леди Елизабет Бовс-Лион. Крштена је у капели Бакингемске палате као Elizabeth Alexandra Mary. Прво име је добила по мајци, друго по прабаби Александри, краљици и принцези Данске, а треће по баби, краљици Марији. У време њеног рођења краљ је био њен деда по оцу, Џорџ V, а Елизабета је била трећа у реду наследства, после стрица Едварда и оца Џорџа. Елизабету и њену четири године млађу сестру Маргарету васпитавала је гувернанта под надзором њихове мајке. Поводом трећег рођендана принцезе Елизабете њена слика се нашла на насловној страни Тајмса. Као припадница краљевске породице носила је титулу принцезе и ословљавана је са "ваша краљевска висости". Њено рођење је заинтересовало јавност, али могућност да наследи престо је била мала.

Наследница престола

Након што је 1936. године њен стриц, краљ Едвард VIII абдицирао, а Елизабетин отац постао краљ Џорџ VI, Елизабета је постала наследница престола. Било је предлога да се Елизабети додели титула принцезе од Велса (јер је титула британског пестолонаследника Принц од Велса). Краљ Џорџ је то одбио јер је то била титула која је додељивана супрузи престолонаследника, те би јој је морао одузети у случају да добије сина.

Други светски рат

Када је почео Други светски рат Елизабета је имала 13 година, а када су заратиле Британија и Немачка принцезе Елизабета и Маргарита евакуисане су из Лондона због безбедности. Било је предлога да се принцезе пребаце у Канаду, али је њихова мајка, краљица Елизабета то категорички одбила говорећи: "Деца неће ићи без мене, ја нећу ићи без краља, а краљ никада неће отићи". Елизабета се 1940., преко BBC-јеве емисије посвећене деци, обратила деци која су била евакуисана из својих домова на села и деци која су остала без домова током бомбардовања британских градова.

Године 1945. Елизабета се придружује војсци где служи као возач и механичар у помоћним територијалним снагама. Обучавана је као "No 230873 Second Subaltern Elizabeth Windsor" и једина је жена из краљевске породице која је прошла војну обуку, а такође и једини живи шеф државе који је учествовао у Другом светском рату.

Брак

Принцеза Елизабета се удала 20. новембра 1947. за грчко-данског принца Филипа.

Елизабета и Филип су рођаци у трећем колену преко данског краља Кристијана IX и британске краљице Викторије. Непосредно пре венчања Филип је постао британски држављанин, морао се одрећи православне вере и прећи у англиканску, морао је оповргнути верност грчкој круни и одрећи се титуле принца од Грчке и Данске. Том приликом је добио титулу војводе од Единбурга и узео презиме Маунтбатен. Венчању није смео присуствовати нико од његових рођака из Немачке, тј. нико сем његове мајке. Венчању није хтела присуствовати ни Елизабетина тетка, принцеза Марија, јер на венчање није позван Елизабетин стриц бивши краљ Едвард VIII због свог брака са Волис Ворфилд. Након венчања Елизабета и Филип су отпутовали на Малту (где је Филип служио као морнарички официр) на којој су живели од 1949. до 1951.

Дана 14. новембра 1948. родила је своје прво дете, сина Чарлса, коме је краљ Џорџ VI посебним указом доделио титулу принца. После Чарлса Елизабета је родила још троје деце:

Краљица

Како се здравље старог краља Џорџа погоршавало принцеза Елизабета је почела преузимати неке његове дужности. Џорџ VI је умро 6. фебруара 1952. године. Вест о очевој смрти затекла ју је у Кенији, где је боравила са супругом. Чим је обавештена о очевој смрти вратила се у Лондон. Узела је владарско име Елизабета II. Истог дана је проглашена за краљицу Канаде а следећег дана у Уједињеном Краљевству. Свечано је крунисана 2. јуна исте године у Вестминстерској опатији.

Њена владавина је у првим деценијама била обележена поступним нестанком Британске империје, као и стагнацијом и сиромашењем Велике Британије, трендовима који су на одређени начин преокренути за време премијерских мандата Маргарет Тачер и Тонија Блера. Краљица Елизабета је шеф државе који је посетио највише земаља света. Посетила је чак 116 земаља.

Елизабета, једна од најдуговечнијих монарха у савременом свету, ужива велику популарност међу својим поданицима. Међу члановима краљевске породице од ње већу популарност има једино Принц Вилијам.[2]

Лично богатство краљице процењено је на 520 милиона долара 2018. године.[3]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Алберт фон Саксен-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
8. Едвард VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
4. Џорџ V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Кристијан IX
 
 
 
 
 
 
 
9. Александра од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
2. Џорџ VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Александар од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
10. Френсис од Тека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Claudine Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија од Тека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Адолф, војвода од Кембриџа (uncle of 17)
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Аделајда од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Аугуста од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
1. Елизабета II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Thomas Lyon-Bowes, Lord Glamis
 
 
 
 
 
 
 
12. Клод Боуз-Лајон, 13. гроф од Стратмора и Кингхорна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Charlotte Grimstead
 
 
 
 
 
 
 
6. Клод Боуз-Лајон, 14. гроф од Стратмора и Кингхорна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Oswald Smith
 
 
 
 
 
 
 
13. Франсес Дора Смит
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Henrietta Mildred Hodgson
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабет Боуз-Лајон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Lord Charles Cavendish-Bentinck
 
 
 
 
 
 
 
14. Charles Cavendish-Bentinck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anne Wellesley
 
 
 
 
 
 
 
7. Сесилија Кевендиш-Бентинк
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Edwyn Burnaby
 
 
 
 
 
 
 
15. Caroline Louisa Burnaby
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Anne Caroline Salisbury
 
 
 
 
 
 

Супружник

ИмеСликаДатум рођења
Принц Филип, војвода од Единбурга10. јун 1921.

Деца

ИмеСликаДатум рођењаСупружник
Принц Чарлс14. новембар 1948.Дајана, принцеза од Велса; Камила, војвоткиња од Корнвола
Принцеза Ана15. август 1950.Марк Филипс; Тимоти Лоренс
Принц Ендру19. фебруар 1960.Сара, војвоткиња од Јорка
Принц Едвард10. март 1964.Софија од Весекса

Референце

Литература

  • Bond, Jennie (2006). Elizabeth: Eighty Glorious Years. London: Carlton Publishing Group. ISBN 978-1-84442-260-9.
  • Bousfield, Arthur; Toffoli, Gary (2002). Fifty Years the Queen. Toronto: Dundurn Press. ISBN 978-1-55002-360-2.
  • Bradford, Sarah (2012). Queen Elizabeth II: Her Life in Our Times. London: Penguin. ISBN 978-0-670-91911-6.
  • Brandreth, Gyles (2004). Philip and Elizabeth: Portrait of a Marriage. London: Century. ISBN 978-0-7126-6103-4.
  • Briggs, Asa (1995). The History of Broadcasting in the United Kingdom: Volume 4. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-212967-3.
  • Campbell, John (2003). Margaret Thatcher: The Iron Lady. London: Jonathan Cape. ISBN 978-0-224-06156-8.
  • Crawford, Marion (1950). The Little Princesses. London: Cassell & Co.
  • Hardman, Robert (2011). Our Queen. London: Hutchinson. ISBN 978-0-09-193689-1.
  • Heald, Tim Princess Margaret: A Life Unravelled. London: Weidenfeld & Nicolson. 2007.  978-0-297-84820-2.
  • Hoey, Brian (2002). Her Majesty: Fifty Regal Years. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-653136-4.
  • Lacey, Robert Royal: Her Majesty Queen Elizabeth II. London: Little, Brown. 2002.  978-0-316-85940-0.
  • Macmillan, Harold Pointing The Way 1959–1961 London:. Macmillan.1972.  978-0-333-12411-6.
  • Marr, Andrew (2011). The Diamond Queen: Elizabeth II and Her People. London: Macmillan. ISBN 978-0-230-74852-1.
  • Neil, Andrew (1996). Full Disclosure. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-64682-3.
  • Nicolson, Sir Harold (1952). King George the Fifth: His Life and Reign. London: Constable & Co.
  • Petropoulos, Jonathan (2006). Royals and the Reich: the princes von Hessen in Nazi Germany. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516133-5.
  • Pimlott, Ben (2001). The Queen: Elizabeth II and the Monarchy. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-255494-7.
  • Roberts, Andrew; Edited by Antonia Fraser The House of Windsor. London: Cassell & Co.2000.  978-0-304-35406-1.
  • Shawcross, William Queen and Country. Toronto: McClelland & Stewart. 2002.  978-0-7710-8056-2.
  • Thatcher, Margaret (1993). The Downing Street Years. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-255049-9.
  • Trudeau, Pierre Elliott Memoirs. Toronto: McLelland & Stewart. 1993.  978-0-7710-8588-8.
  • Williamson, David Debrett's Kings and Queens of Britain. Webb & Bower. 1987.  978-0-86350-101-2.
  • Wyatt, Woodrow; Edited by Sarah Curtis (1999). The Journals of Woodrow Wyatt: Volume II. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-77405-2.

Спољашње везе

Претходник:
Џорџ VI
Краљица Уједињеног Краљевства
од 1952.

Наследник:
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.