Дуња

Дуња () је једина врста рода (, ). Њено ботаничко име потиче од грчког града (данас Ханија) на сјеверозападу острва Крита. У Јерменији и Ирану дуња се може наћи у природи.

Дуња
плодови крушколике дуње
цветови дуње
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:

Врста:
Биномијално име

Опис

Стабло дуње је 4 до 6 високо дрво које се може наћи у Азији и Европи. Цвјета у мају и јуну и има бијеле до ружичасте цвјетове. Латице цвјетова су дуге између 2 и 5 . Пошто се у топлијим предјелима боље осјећа, култивише се најчешће у виноградарском окружењу.

Плод дуње је сличан плоду јабуке или крушке . Од дуња је могућа припрема компота, желеа, као и сокова.

Дуње се често саде у подножјима дрвета крушке и других високих воћних стабала и рађају након 4 до 8 година. Размножавање путем пелцера и укрштањем успијева само понекад.

Плод

Плод дуње садржи веома пуно витамина Ц, затим калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Сјеме дуње садржи различите слузи, уља као и отровни цијанид гликозид ().

Симболика, Митологија

Дуња важи за симбол љубави, среће, плодности, памети, љепоте, постојаности и непролазности.

У античким легендама, дуњом су богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис ју је, по обећању лијепе Хелене, предала Афродити као најљепшој од свих богиња.

Састав

Има око 20% слузи, пектина, око 8% разних шећера, око 1% јабучне киселине, 15% масног уља, амигдалина (0,5%), емулзина, протида и танина.

Употреба

Употребљава се као слузаво средство за израду емулзија и микстура против кашља, као вода за облоге, против опекотина, за козметику и у индустрији. Данас се, без разлога, употребљава много мање него раније. Грци и Римљани су дуњу много ценили као благо средство против пролива (танин и слуз). Присутна цијановодонична киселина у семену чини да локално анестезира. Ако се за израду слузи употреби здробљено семе, у њему може бити толико ове киселине, да се могу појавити и случајеви тровања. Зато слуз треба правити од целог семена, ако се не жели истовремено дејство слузи и цијановодоничне киселине.

У индустријским земљама дуњино семе се све више употребљава, тако да се наша производња углавном извози.

Од дуњиног семена се израђују лекови на исти начин као и код наниног семена.

Сок од дуње

Служи као пријатан и лековит напитак који освежава и јача слузницу уста, желуца и црева. На западу се даје против досадних и упорних пролива деце. Сок се прави цеђењем и стругањем зрелих и здравих дуња. Фабрике сокова праве мутан и бистар сок.

Производња дуња

Десет највећих произвођача у 2012.
Држава Производња (у тонама)
 Турска135.406
 Кина125.000
 Узбекистан80.000
 Мароко46.000
 Иран36.500
 Аргентина27.500
 Азербејџан27.140
 Шпанија14.000
 Србија10.795
 Алжир10.516
Свет596.532


Види још

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.