Голанска висораван

Голанска висораван (арап. [], хебрејски: רמת הגול; раније позната као Сиријска висораван), или једноставно Голан, јесте плато на граници између Израела, Либана, Јордана и Сирије. У поседу је Израела након Шестодневног рата са Сиријом, 1967. године, и поново 1973. године.

Географија

Голанска висораван је омеђена са западне стране стеновитим планинама које се спуштају према Галилејском језеру и реци Јордан, с јужне стране реком Јармук, са севера границом с Либаном, и с јужне стране Хаураном. Голанска висораван је подељена на три регије: северну, централну и јужну.

Геологија

Голанска висораван је плато и део вулканског поља из холоцена који се простире на север готово до Дамаска. Хермон је на сјеверу Голанске висоравни, али је геолошки одељен од вулканског поља. У близини Хермона је кратерско језеро Биркат Рам кога напајају подземна врела.

Насеља

Највеће насеље и административни центар Голанске висоравни је јеврејски град Кацрин, саграђен 1970. године. Град окружују бројни кибуци и мосави. На северној страни Голанске висоравни су села Друза и Черкеза, укључујући Мајдал Шамс и село Алавите близу либанске границе.

Воде висоравни

  • Јармук
  • Јилабун
  • Длајот
  • Јехудија
  • Мицар
  • Самех

Види још

  • Кунејтра (покрајина)
  • Северни округ (Израел)

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.