Глицин

Глицин или α-аминосирћетна киселина је најједноставнија аминокиселина, која не поседује ниједан асиметричан атом угљеника у својој структури. У организму се може произвести из других аминокиселина, тако да не спада у есенцијалне аминокиселине.[4][5]

Глицин[1]
Називи
назив
Glycine
Други називи
Aminoethanoic acid
Aminoacetic acid
Идентификација
број
3D модел (Јмол)
Абревијација
ECHA InfoCard 100.000.248
IUPHAR/BPS
MeSH Glycine
[2][3] CID
Својства
252
Моларна маса 75.07
Агрегатно стање бела материја
Густина 1.1607 g/cm3
Тачка топљења 233 °C (разлаже се)
Растворљивост у води
25 g/100 mL
Растворљивост растворан у етанолу, пиридину
нерастворан у етру
Киселост (pKa) 2.35 и 9.78
Изоелектрична тачка 5,97
Опасности
Смртоносна доза или концентрација ():
2600 mg/kg (миш, орално)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y верификуј (шта је YН ?)
Референце инфокутије

Синтеза

Глицин се може произвести из аминокиселина серин и треонин, из глиоксалне киселине и саркозина.

  • Производња глицина из серина је најважнији пут синтезе глицина. Реакција се одвија уз дејство ензима серин хидроксиметилтрансфераза који за своју активност захтева витамин Б6 (пиридоксалфосфат). За реакцију је неопходна тетрахидрофолна киселина из које некон рекције постаје метилен тетрахидрофолна киселина.
  • Глицин се може поизвести из глиоксалне киселине под утицајем ензима глицин аминитрансфераза. Овај ензим преноси амино групу са глутаминске киселине као донора на глиоксалну киселину као примаоца при чему настаје глицин и α-кетоглутарна киселина.
  • Из саркозина (метил-глицин) дејством ензима саркозин оксидаза настаје глицин и издваја се формалдехид.
  • Глицин може настати и из аминокиселине треонин под утицајем ензима треонин алдолаза, али је значај ове реакције мали.

Разградња

  • Из глицина и метилен тетрахидрофолне киселине настаје серин (обрнута рекција од горе наведене). Разградњом серина настаје пирогрожђана киселина. Због овога глицин спада у гликогене аминокиселине.
  • Трансаминацијом глицина са α-кетоглутарном киселином настаје глиоксална киселина и глутаминска киселина. Оксидацијом глиоксалне киселине настаје оксална киселина. Оксална киселина може довести до настанка оксалатних бубрежних каменаца.
  • Један од најважнијих путева разградње глицина је његово цепање на угљен-диоксид, амонијум јон и метилен групу која се везује за тетрахидрофолну киселину, па настаје метилен тетрахидрофолна киселина. Ова рекција је катализована ензимских комплексом глицин синтаза.

Значај

  • Глицин учествује у синтези протеина и разних других једињења:
  • креатина
  • порфирина
  • пурина
  • гликохолне киселине
  • хипурне киселине
  • серина.
  • Жучне киселине произведене у јетри конјугују се са глицином и таурином и настају одговарајуће кољуговане киселине: гликохолна киселина, гликохенодеоскихолна киселина, таурохолна киселина, таурохенодеоскихолна киселина.
  • Глицин је и важан инхибиторни неуротрансмитер у нервном систему.

Поремећаји

  • Глицинурија је повећано излучивање глицина мокраћом. Настаје због поремећаја у бубрежном тубуларном траспорту глицина.
  • Хиперглицинемија је повећана концентрација глицаина у крви. Настаје због поремећаја у ензимском систему разградње глицина.
  • Хипероксалурија појачано излучивање оскалне киселине мокраћом услед чега се врло рано (код деце) јављају бубрежни каменци, инфекције бубрега и њихова инсуфицијенција.
  • Хиперсаркозинемија настаје због мањка ензима саркозин оксидазе, због чега се саркозин нагомилава у организму. Ово обољење доводи до менталне ретардације.

Референце

  1. The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X., 4386
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  3. Кораћевић, Гордана; Бјелаковић; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
  4. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Литература

  • Кораћевић, Видосава3; Бјелаковић; Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.