Галапагос

Острва Галапагос (шп. ) су група од 14 већих вулканских острва и бројних мањих острва и стена у Тихом океану на око хиљаду километара од обале Јужне Америке. Овај архипелаг чини једну покрајину у Еквадору познату као покрајина Галапагос (шп. ).

Галапагос
Острва Галапагос
Географија
ЛокацијаПацифик
Укупно острва14
Површина8.010 km2
Висина1.707 m
Највиши врхВолф
Администрација
Највећи градПуерто Бакверизо Морено
ЕКВ
Галапагос
Светска баштина Унеска
Званично имеОстрва Галапагос
МестоGalápagos Province, Еквадор
Координате0°40′00″ ЈГШ; 90°33′00″ ЗГД
Површина7.880 km2 (8,48×1010 sq ft)
Укључује
  • Baltra Island
  • Bartolomé Island
  • Daphne Major
  • Darwin Island
  • Española Island
  • Fernandina Island
  • Floreana Island
  • Genovesa Island
  • Isabela Island
  • Marchena Island
  • Nameless Island
  • North Seymour Island
  • Pinta Island
  • Pinzón Island
  • Roca Redonda
  • Rábida Island
  • San Cristóbal Island
  • Santa Fe Island
  • Santiago Island
  • South Plaza Island
  • Wolf Island
  • Santa Cruz Island 
Критеријумприродна: 
Референца1.
Упис1978. (2. седница)
Додатни упис2001. и 2003.
Угроженост2007–2010
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1

Површина острва је 8.010 . Острва су брдовита, уздижу се до висине од 1.707 и на њима се налази неколико активних вулкана.

Становништво

Пет острва је насељено: Санта Круз (око 15.000 становника), Сан Кристобал (око 5.600), Изабела (око 950), Флореана (око 100) и Балтра (на коме се налази само аеродром).

Године 2006. на острвима је званично живело 19.184 становника. Сваких 10 година број становника се удвостручује, а многи су ту противзаконито.[1] До 2009. број становника се повећао на 25 - 30.000. Због атрактивног и јединственог биљног и животињског света острва је 2003. посетило око 80.000 туриста. Њихов транспорт и снабдевање оптерећује екосистем острва колико и стално становништво.

Главни град Галапагоса је Пуерто Бакверизо Морено.

Историја

Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. ( - острва корњача).

До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.

Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански поморац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.

Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродовима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.

Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.

Чарлс Дарвин и острва Галапагос

Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.

Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“.[2] По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста ().[3]

Новија историја

За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960-их.

УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.

И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.

Најважније животињске врсте

Већа острва

Ово је списак галапагоских острва већих од 20 km²:

острвостаро
енгл. име
подгрупакантонузвишењевисина
m
површина
km²
ИзабелазападнаИзабелаВулф17074640
Санта КрузцентралнаСанта Круз864986
ФернандиназападнаИзабелаЛа Кумбре1476643
Сан СалвадорцентралнаСанта Круз907585
Сан КристобалисточнаСан Кристобал640558
ФлореанаисточнаСан Кристобал730173
МарченасевернаСанта Круз343130
ЕспањолаисточнаСан Кристобал20661
ПинтасевернаСанта Круз77759
БалтрацентралнаСанта Круз...27
Санта ФецентралнаСан Кристобал...24
ГалапагосКолонВулф17078010


Референце

  1. Kampf um Galapagos
  2. Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293
  3. Eldredge, Niles (пролеће 2006). „VQR - Confessions of a Darwinist”. The Virginia Quarterly Review. стр. 32—53. Приступљено 26. 12. 2007.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.