Витез

Витез је у прошлости (пре свега у средњем веку) био ратник који је следио племића или племић који је следио краља.[1][2] Данас се, у неким замљама, титулу витеза додељује монарх. У Великој Британији и неким другим земљама Комонвелта витезови се ословљавају са сер.

Краљевске и племићке титуле
Цар и царица
Краљ и краљица
Поткраљ и поткраљица
Надвојвода и надвојвткиња
Инфант и инфанта
Велики војвода и велика војвоткиња
велики принц и велика принцеза
Војвода и војвоткиња
Принц и принцеза
Маркиз и Маркиза
маркиз и маркиза
Маркгроф и маркгрофица
Гроф и грофица
Гроф и грофица

Виконт и виконтица
Барон и баронеca
Баронет и баронета
Витез и дама

Корени

Појам витез се први пут јавља у старом Риму (лат. ). Витез је најчешће описиван као слуга Круне и Бога, мада је такође веома често и богати млади племић.

Фигура витеза из Персије је довела до теорије по којој су средњовековни витезови апсорбовали многе традиције које су до њих дошле из Персијско-византијских ратова.

У средњем веку, термин витез се односио на опремљеног наоружаног војника. Изворно, витезови су били ратници на коњима, али се титула касније почиње везивати за племство и социјални статус, понајвише због цене опреме за коњаника.

На почетку коњаници нису били толико важни у рату, јер су пешаци били најважнији у свим северноевропским армијама. Током времена коњица је добијала све већи значај у војној тактици европских армија. Један од разлога је био тај што су пешаци у борби у знатно неповољнијем положају у односу на коњицу.

Витезови у феудалном систему

Витезови и витештво су блиско повезани са феудалним системом. На територији данашње Француске, постојала је друштвена организација у којој су ратници били посебна социјална група која је уместо у новцу, кога никад није било довољно, били плаћани у земљи. Проширењем тих имања настајала су феудална доба. За витезове су радили кметови-зависни сељаци који су производили храну. Краљ је могао да скупи витезове због неког војног похода или одбране земље.

После неког времена краљеви су желели да поседују стајаћу војску која би им била стално на располагању и коју би могли користити у дуготрајним походима. Та војска би била и професионална, а самим тим и лојалнија владару.

Правила

Витез је морао да се придржава стриктним правилима понашања. Идеали витезова су били витешке врлине; код по коме су били под заклетвом, мада је то чешће део романтичне легенде него што је то било у стварности. Ти кодекси понашања су били пропагирани од стране цркве, која је промовисала идеале доброчинства је покушавала да витезове претвори у ратнике за хришћанство.

Промене

Промене у војној тактици, као што је коришћење лука и стреле великог домета код Енглеза против француске коњице (види Велшки лук), су умањиле значај витеза. Прави крај витези су доживели коришћењем барута и ватреног оружја.

Почасти: савремена примена

Титула витез се још увек користи у:

Референце

  1. Almarez, Felix D. (1999). Knight Without Armor: Carlos Eduardo Castañeda, 1896-1958 (на језику: енглески). Texas A&M University Press. стр. 202. ISBN 9781603447140.
  2. Diocese of Uyo. El-Felys Creations. 2000. стр. 205. ISBN 9789783565005.

Референце

  • Arnold, Benjamin. German Knighthood, 1050-1300. Oxford: Clarendon Press, 1985. 0-19-821960-1 LCCN 85-235009
  • Bloch, Marc. Feudal Society, 2nd ed. Translated by Manyon. London: Routledge & Keagn Paul, 1965.
  • Bluth, B. J. Marching with Sharpe. London: Collins, 2001. 0-00-414537-2
  • Boulton, D'Arcy Jonathan Dacre. The Knights of the Crown: The Monarchical Orders of Knighthood in Later Medieval Europe, 1325–1520. 2d revised ed. Woodbridge, UK: Boydell Press, 2000. 0-85115-795-5
  • Bull, Stephen. An Historical Guide to Arms and Armour. London: Studio Editions, 1991. 1-85170-723-9
  • Carey, Brian Todd; Allfree, Joshua B; Cairns, John. Warfare in the Medieval World, UK: Pen & Sword Military, June 2006. 1-84415-339-8
  • Church, S. and Harvey, R. (Eds.) (1994) Medieval knighthood V: papers from the sixth Strawberry Hill Conference 1994. Boydell Press, Woodbridge
  • Clark, Hugh (1784). A Concise History of Knighthood: Containing the Religious and Military Orders which have been Instituted in Europe. London.
  • Edge, David; John Miles Paddock (1988) Arms & Armor of the Medieval Knight. Greenwich, CT: Bison Books Corp. 0-517-10319-2
  • Edwards, J. C. "What Earthly Reason? The replacement of the longbow by handguns." Medieval History Magazine, Is. 7, March 2004.
  • Embleton, Gerry. Medieval Military Costume. UK: Crowood Press, 2001. 1-86126-371-6
  • Forey, Alan John. The Military Orders: From the Twelfth to the Early Fourteenth Centuries. Basingstoke, Hampshire, UK: Macmillan Education, 1992. 0-333-46234-3
  • Hare, Christopher. Courts & camps of the Italian renaissance. New York: Charles Scribner's Sons, 1908. LCCN 08-31670
  • Kaeuper, Richard and Kennedy, Elspeth The Book of Chivalry of Geoffrey De Charny : Text, Context, and Translation. 1996.
  • Keen, Maurice. Chivalry. Yale University Press, 2005.
  • Laing, Lloyd and Jennifer Laing. Medieval Britain: The Age of Chivalry. New York: St. Martin's Press, 1996. 0-312-16278-2
  • Oakeshott, Ewart. A Knight and his Horse, 2nd ed. Chester Springs, PA: Dufour Editions, 1998. 0-8023-1297-7 LCCN 98-32049
  • Robards, Brooks. The Medieval Knight at War. London: Tiger Books, 1997. 1-85501-919-1
  • Shaw, William A. (1906). The Knights of England: A Complete Record from the Earliest Time. London: Central Chancery. (Republished Baltimore: Genealogical Publishing Co., 1970). 0-8063-0443-X LCCN 74-129966
  • Williams, Alan. "The Metallurgy of Medieval Arms and Armour", in Companion to Medieval Arms and Armour. Nicolle, David, ed. Woodbridge, UK: Boydell Press, 2002. 0-85115-872-2 LCCN 2002-3680

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.