Витамин Б3

Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[5] је органско једињење са формулом , и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом () у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[6]

Витамин Б3
Називи
назив
nicotinic acid
Други називи
ниацин
Идентификација
број
3D модел (Јмол)
B00073
Бајлштајн 109591
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.401
број 200-441-0
Гмелин Референца 3340
IUPHAR/BPS
KEGG[1]
MeSH Niacin
[2][3] CID
QT0525000
UNII
Својства
652
Моларна маса 123,11 g·mol−1
Агрегатно стање Бели кристали
Густина 1.473 g/cm3
Тачка кључања разлаже се[4]
Растворљивост у води
0.018 g cm-3
0.219
Киселост (pKa) 2.201
Изоелектрична тачка 4.75
Индекс рефракције () 1.4936
Диполни момент 0.1271305813
Фармакологија
Начини употребе Интрамаскуларно, орално
Фармакокинетика:
Полувреме елиминације
20-45 min
Опасности
Главне опасности Узрокује озбиљну иритацију ока
ЕУ класификација ()
Xi
Р-ознаке R36/37/38
С-ознаке S26,S36
NFPA 704
1
1
0
Тачка паљења 193 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y верификуј (шта је YН ?)
Референце инфокутије

Никотинамид је структурни део коензима , део процеса респирације.[7] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[8] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[5][9]

Извори

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  3. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
  4. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
  5. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
  6. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
  7. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598—600. ISBN 0781744431.
  8. Tatò F, Vega GL, Grundy SM (1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase”. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805—7. PMID 9527102.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.