Вермонт

Вермонт (енгл. ), савезна је држава на североистоку САД, у региону који је познат и под називом Нова Енглеска. Вермонт је 6. најмања по површини (24.923 ) и 2. најмања по броју становника (625.741 становника) од 50 савезних држава. Једина је новоенглеска савезна држава која нема излаз на Атлантски океан. Границу са Њујорком заузима већим делом језеро Шамплејн. Зелене планине се налазе унутар државе. Вермонт се граничи са Масачусетсом на југу, Њу Хемпширом на истоку преко реке Конектикат, Њујорком на западу и канадском провинцијом Квебек на северу.


Застава

Грб
Држава САД
Проглашење за
савезну државу
  датум: 4. март 1791.
  поредак: 14.
ГувернерФил Скот (Р)
Површина24.923 km2
Становништво2010.
 — број ст.625.741
 густина ст.25,11 ст./km2
 US-VT
Званични веб-сајт

Испрва насељена америчким староседеоцима (племена Ирокези и Абенаки), на већи део вермонтске територије полагала је права Нова Француска, као део Француске. Након пораза Француске у Седмогодишњем рату, Вермонт је припојен Великој Британији 1763. године. Њујорк и Њу Хемпшир су се више година спорили око територије Вермонта, који је тада био познат под називом Њухемпширске концесије.

Досељеницима који су добили земљишне поседе од 13 колонија супротстављала се милиција , која је их је и надвладала и створена је Вермонтска Република, независна држава. Основан 1777. године током Америчке револуције, независни Вермонт постојао је наредних 14 година. Осим тринаест колонија, Вермонт је једна од четири савезне државе која је била суверена у прошлости, заједно са Тексасом, Хавајима и Калифорнијом. Године 1791, Вермонт се прикључио Сједињеним Државама као 14. држава. Вермонт је једна од првих држава које су делимично укинуле ропство.[1][2]

Вермонт је највећи произвођач јаворовог сирупа у Сједињеним Америчким Државама.[3] Главни град је Монтпилијер, који је, с популацијом од свега 7855 становника, најмањи главни град у САД.[4] Град с највише становника је Берлингтон у којем живи 42.417 људи, што га чини најмањим градом у САД који је највећи у некој савезној држави. Берлингтонско метрополитанско подручје има 214.796 становника.[5] Вермонт је једна од расно најхомогенијих држава, 94,3% становника се изјаснило белцима у попису 2010. године.

Административна подела

Вермонт је подељен на четрнаест округа.

Демографија

Пописни завод Сједињених Америчких Држава је проценио да је 1. јула 2014. године популација Вермонта била 626.562, што је за 0,13% више него 2010. године.[6] Центар популације Вермонта налази се у градићу Ворен, у округу Вашингтон.[7]

Према Пописном заводу САД, 2014. године, Вермонт има око 626.562 становника, што је увећање од 821 људи или 0,13% у односу на 2013. годину и увећање од 821 људи или 0,13% у односу на 2010. годину. Захваљујући природном прираштају број становника повећао се од прошлог пописа за 7148 људи (33.606 рођења минус 26.458 смрти), а због позитивне нето стопе миграције број становника је повећан за 7889 људи.

Имиграцијом изван САД досељено је 4359 људи, а изнутар САД досељено је 3530 људи. У 2009, 47,8% становника Вермонта било је рођено ван државе, док имигранти прве и друге генерације чине већину становништва. Због ових демографских промена постоји одређена тензија између »дрвосеча« (староседеоца) и »равничара« (придошлица), који доносе другачије вредности са собом.[8] Вермонт има најмање становника од свих новоенглеских држава је међу новоенглеским државама држава најмањег броја становника је међу новоенглеским државама држава најмањег броја становника. Такође, једна је од две државе који имају мање становника од Дистрикта Колумбија (друга је Вајоминг).[9]

Између 2010. и 2013. године, становништво 16 од 251 вермонтских насеља повећало се. Сва насеља у округу Читенден повећала су се, сем Берлингтона. Више од 180 градова се смањило, што се није десило још од средине деветнаестог века.[10]

У 2009. години, 12,6% радно способног становништва било је разведено, по чему је Вермонт пети у САД.[11] Године 2008, просечна старост становника Вермонта била је 40,6 година, просечна старост радно способних 43,7 година, наспрам просечних 41,1 у читавој САД.[12]

Демографија
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
343.641355.956352.428359.611359.231377.747389.881444.330511.456562.758608.827625.741

Највећи градови

 

Извор: ?
Град Популација

Берлингтон

Јужни Берлингтон
1.Берлингтон42.417
Ратленд

Бери
2.Јужни Берлингтон17.904
3.Ратленд16.495
4.Бери9.052
5.Монтпилијер7.855
6.Винуски7.267
7.Сент Олбанс6.918
8.Њупорт4.589
9.Верџенз2.588
10.[[{{{град10}}}]]{{{популација10}}}

Референце

  1. „Ропство у Вермонту”. Приступљено 4. 4. 2015. »«
  2. Lee Ann, Cox. „UVM historian examines Vermont's mixed history of slavery and abolition”. University of Vermont. Приступљено 12. 2. 2014.
  3. „US Department of Agriculture – Economic Research Service”. 'Table 44—U.S. maple syrup production and value, by state, calendar years. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2003. Приступљено 5. 1. 2007.
  4. Wetherell, W. D. (17. 9. 1995). „A Picture-Perfect Capital”. NY Times. Приступљено 31. 3. 2009.
  5. „Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas - Annual Estimates of the Resident Population: April 1, 2010 to July 1, 2013”. 2013 Population Estimates. US Census Bureau, Population Division. 27. 12. 2014. Приступљено 27. 12. 2014.
  6. „Table 1. Annual Estimates of the Resident Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2014” (CSV). U.S. Census Bureau. 27. 12. 2014. Приступљено 27. 12. 2014.
  7. „Population and Population Centers by State: 2000”. U. S. Census Bureau. Приступљено 11. 5. 2008.
  8. „Modern Vermont 1940-today: Flatlanders vs. Woodchucks”. Vermont Historical Society. Приступљено 5. 12. 2012.
  9. „2012 State Population Census Estimates”. Governing.com. 11. 1. 2013. Приступљено 9. 5. 2013.
  10. Woolf, Art (19. 6. 2014). „Population shrinking in many Vermont cities”. Burlington Free Press. Burlington, Vermont. стр. 2D. Приступљено 19. 6. 2014.
  11. Lush, Tamara; Martin, Deanna (25. 9. 2009). „Indiana, Florida counties tops in divorce”. Burlington, Vermont: Burlington Free Press. стр. 3A.
  12. Wong, Michelle (март 2008). „Vermont Indicators: Aging & Work” (PDF). State Profile Series. Boston College. Приступљено 25. 2. 2014.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.