Бјернстјерне Бјернсон

Бјернстјерне Мартинус Бјернсон (норв. ; Квикне, 8. децембар 1832Париз, 26. април 1910), био је норвешки књижевник, нобеловац, новинар и политичар.

Бјернстјерне Бјернсон
Бјернстјерне Мартинус Бјернсон
Пуно имеБјернстјерне Мартинус Бјернсон
Датум рођења(1832-12-08)8. децембар 1832.
Место рођењаКвикне
 Норвешка
Датум смрти26. април 1910.(1910-04-26)(77 год.)
Место смртиПариз
 Француска
НаградеНобелова награда за књижевност

Припада романтичарском правцу у књижевности, мада му дјела одликује и понека боја натурализма. Залагао се за слободу норвешког народа и доприносио је борби за оцјепљење од Шведске. Пропагирао је идеје дарвинизма и позитивизма. Помагао је и у борби Срба и Словака против националног угњетавања у Аустроугарској монархији.

Бјернсон је познат по томе што је био члан „Велике четворице“ норвешких писаца заједно са Хенриком Ибзеном, Јонасом Лиеом и Александером Киландом.[1] Бјернсон је био један од извроних чланова Комитета за Нобелову награду, а 1903. године је и сам добио Нобелову награду за књижевност. Бјернсон је такође познат по томе што је написао ријечи за норвешку химну

Писао је приче у народном духу, а његов књижевни опус чине и пјесме, драме, комедије и романи.

Драме

  • Краљ Свер
  • Сигурд Слембе
  • Пастор Санг
  • Изнад људских моћи
  • Стечај
  • Нови систем

Романи

  • Томас Рендален
  • Весело момче
  • Рибарка

Комедије

  • Младо вино превире

Референце

  1. „Bjørnstjerne Bjørnson”. Poem Hunter. Приступљено 1. 2. 2019.

Спољашње везе


This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.