Баријум-сулфат

Баријум-сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле .

Баријум-сулфат
Идентификација
број
ECHA InfoCard 100.028.896
MeSH Barium+sulfate
CR060000
Својства
Моларна маса 233.43
Агрегатно стање бели кристали
Густина 4.5 3
Тачка топљења 1580°
Растворљивост у води
0.00115
1.08×10-10 (25°)
Фармакологија
Фармакокинетика:
занемарљиво оралним путем
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Налажење

У природи се јавља као барит.[1]

Добијање

Може се добити мешањем раствора неке баријумове соли и сулфата. Настаје као бели талог.[1]

Физичко-хемијска својства

То је бела чврста супстанца. Топлота на њега не утиче ако је испод 1500°. Веома је слабо растворљив у води. Међутим баријум-хидрогенсулфат је умерено растворан у води, а добија се у реакцији баријум-сулфата са концентрованом сумпорном киселином. Када се баријум-сулфат редукује са угљеником добија се баријум-сулфид. Реагује и са натријум-карбонатом у вишку на повишеној температури[1]:

Употреба

Употребљава се у производњи боје (тзв. перманентно белило). Такође је и пунило за гуму, а користи се и као додатак у производњи хартије како би јој повећао непрозирност и тежину.[1]

Баријум-сулфат користи се и као контрастно средство у радиологији, за визуелизацију гастроинтестиналног тракта. Примењује се као суспензија, при чему су величина честица и кристални облик веома важни у справљању стабилне суспензије.[2] Даје се перорално, уз одговарајуће коригенсе укуса, и то у значајној количини јер је неопходно адекватно пуњење органа, или алтернативно у виду клистира, за испитивања дебелог црева. Баријум-сулфат је погодно контрастно средство јер релативно велика маса баријумовог језгра условљава добру апсорпцију рендгенског зрачења, док је он сам готово потпуно нерастворан у води, органским растварачима, алкалијама и киселинама. Имајући у виду високу токсичност баријумових јона, већина фармакопеја прописује да примењени баријум-сулфат не сме садржати више од 10 растоворних баријумових соли. Количина супстанце која се апсорбује из ГИТ-а није мерљива.

Референце

  1. Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. Соте Владимиров, Добрила Живанов-Стакић: Фармацеутска хемија, део, Фармацеутски факултет, Београд, 2006.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.