Асоцијација нација југоисточне Азије

Асоцијација нација Југоисточне Азије[6] (енгл. [7][8][9] ) је политичка, економска и културна организација земаља које се налазе у Југоисточној Азији. Државе се срећу на годишњим самитима сваког новембра. Од свог формирања 8. августа 1967. на иницијативу Индонезије, Малезије, Филипина, Сингапура, и Тајланда,[10] чланство организације је проширено укључивањем Брунеја, Камбоџе, Лаоса, Мјанмара, и Вијетнама. Циљ организације је промовисање сарадње и међусобне помоћи међу чланицама, чиме су обухваћени економски раст, друштвени прогрес, и социокултурна еволуција међу њеним чланицама, заједно са заштитом регионалне стабилности и пружања механизма земљама чланицама да решавају проблеме мирним путем.[11][12] ASEAN је званични посматрач Уједињених нација.[13][14] Комуникација чланова се обавља на енглеском.


Застава
Грб
Крилатица: """"[1]
Химна: 
Главни град Индонезија Џакарта[2]
Службени језик
Државе чланице
Владавина
Облик државеРегионална организација
  ПредседавајућиLi Hsien Loong,
 Сингапур
  Генерални секретарLim Jock Hoi,
 Брунеј
Историја
Стварање
  Уговор из Бангкока8. август 1967.
  Повеља16. децембар 2008.
Географија
Површина
  укупно4,464,322[4] km2
  вода (%)3,08
Становништво
  2017.643 милиона
  густина143 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ 2014.
  укупно$ 7,6 билиона[5]
  по становнику5.962$
Остале информације
Временска зона (UTC +9 до +6:30) 1

Чланице:

покрива копнену површину од 4,4 милиона квадратних километара, 3% укупне копнене површине Земље. територијалне воде поркривају област која је око три пута већа од њихове копнене површине, што их чини посебно важним у погледу морских веза и рибарства. Земље чланице заједно имају популацију од око 640 милиона људи, 8,8% светске популације, што је више од „EU28”, мада су у погледу копнене површине нешто мање. Године 2015, комбиновани номинални БДП огранизације је порастао за више од САД $2,8 билиона. Кад би била једна земља, она би била рангирана као шеста по величини економија на свету, иза Сједињених Држава, Кине, Јапана, Француске и Немачке.[5] се граничи са Индијом, Кином, Бангладешом, Источним Тимором и Папуа Новом Гвинејом, и има поморске границе са Индијом, Кином, Палауом и Аустралијом. Источни Тимор и Папуа Нова Гвинеја имају подршку појединих чланова за њихово чланство у организацији.

је успоставио себе као платформу за Азијску интеграцију и кооперацију, радећи са другим Азијским нацијама на промовисању је јединства, просперитета, развоја и одрживости региона, као активностима на налажењу режења за спорове и проблеме у региону. Мада углавном има фокус на азијско-пацифичким нацијама, је исто тако успоставио комуникацију са другим деловима света, ради успешнијег промовисања мира и стабилности. Ова организација има глобалну репутацију промовисања добре воље и дипломатије међу нацијама, искључивања било којег мишљења или одлуке која се сматра пристрасном, и руковођења принципом немешања и узајамног поштовања.[15][16][17][18][19][20]

Услед њеног глобалног утицаја и регионалног успеха, је признат као једна од најуспешнијих и најутицајних организација на свету, и једна „светска сила у настанку”. Организација је добила високе похвале светских вођа и међународне заједнице, и сматра се да има централну улогу у политичкој, економској, безбедносној и социо-културној архитектури Азијско-пацифичког окружења. Она је похваљивана као „најбоље успостављена међувладина институција у Азији”, док је исто тако постигла високу оцену одобрења у свом региону. Кроз историју, је формирала глобалну мрежу алијанси, сарадње и дијалога међу земљама и подрегионалним, регионалним и међународним организацијама и институцијама, чиме се успоставила као један од највећих играча на међународној сцени.[21][22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34]

Фондација и сврха

-у је претходила једна организација која је била формирана 31. јула 1961, звана Ацоцијација југоисточне Азије (АСА), група која се састојала од Филипина, Федерације Малезије, и Тајланда. Сама организација је настала 8. августа 1967, кад су министри спољних послова пет земаља: Индонезије, Малезије, Филипина, Сингапора, и Тајланда, потписали декларацију, познатију као Бангкошка декларација. Стварање организације је било мотивисано заједничким забринотушћу од ширења комунизма,[35] и жељом за економским развојем. Група је касније повећана кад је Брунеј постао шести члан 7. јануара 1984, једва недељу дана након стицања независности.[36]

Као што је наведено у декларацији, циљеви и сврхе организације ASEAN су:[37]

  • Убрзање економског раста, друштвеног напретка и културног развоја у региону.
  • Промовисање регионалног мира.
  • Промовисање колаборације и узајамне помоћи по питањима од заједничког интереса.
  • Прижање међусобне помоћи у виду обуке и истраживачких објеката.
  • Сарађивање у циљу бољег коришћења пољопривреде и индустрије како би се подигао животни стандард људи.
  • Промовисање јужноисточно азијских студија.
  • Одржавање блиске, корисне сарадње са постојећим међународним организацијама с сличним циљевима и сврхама.[6]

Експанзија и даља интеграција

је остварио највећи степен кохезије током средине 1970-их након промене баланса моћи у југоисточној Азији након краја Вијетнамског рата. Динамичан економски раст региона током 1970-их је ојачао организацију, што је омогућило да усвоји јединствени респонс на Вијетнамску инвазију Камбоџе 1979. ASEAN-ов први први састанак на самиту, одржан на Балију, Индонезија 1976. године, резултирао је споразумима о неколико индустријских пројеката и потписивањем Уговора о пријатељству и сарадњи и Декларацијом о сагласности. Крај хладног рата између Сједињених Држава и Совјетског Савеза крајем 1980-их омогућио је земљама да остваре већу политичку независност у региону, а током 1990-их година је постао водећи глас за питања регионалне трговине и безбедности.[38]

Године 1987, Брунеј је постао -ов шести члан,[39] а 28. јула 1995, Вијетнам је постао -ов седми члан.[40] Лаос и Мјанмар (Бурма) су се придружили две године касније, 23. јула 1997.[41] Камбоџа је требало да се придружи у исто време као и Лаос и Бурма, али је њен приступ одложен због унутрашњих политичких борби у земљи. Ова земља је приступила 30. априла 1999, након стабилизације њене владе.[41][42]

Године 1990, Малезија је предложила креирање Источно азијске економске групе[43] коју би сачињавали чланови -а, као и Народна република Кина, Јапан, и Јужна Кореја, са намером да се супротстави растућем утицају Сједињених Држава у Азијско-пацифичкој економској сарадњи () и у целокупном Азијском региону.[44][45] Међутим, предлог је био неуспешан збој јаке опозиције САД и Јапана.[44][46] Земље чланице су наставиле да раде на даљој интеграцији, и плус три је био креиран 1997. године.

Године 1992, схема Заједничке ефикасне преференцијалне тарифе () је прихваћена као распоред за укидање тарифа са циљем повећања „конкурентне предности региона као производне базе намењене светском тржишту”. Овај закон би деловао као оквир за ASEAN подручје слободне трговине (). је споразум земаља чланица о локалној производњи у земљама. споразум је потписан 28. јануара 1992. у Сингапуру.[47]

Референце

  1. „ASEAN Motto”. ASEAN.org. ASEAN. Приступљено 09. 05. 2015.
  2. „ASEAN Centres & Facilities”. ASEAN. Association of Southeast Asian Nations. Приступљено 16. 09. 2015.
  3. ASEAN Charter (PDF). Association of Southeast Asian Nations. стр. 29. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 09. 11. 2015. Приступљено 12. 09. 2017. »Article 34. The working language of ASEAN shall be English.«
  4. „Selected Basic ASEAN Indicators” (PDF). ASEAN.org. ASEANstats. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 09. 2015. Приступљено 09. 05. 2015.
  5. ASEAN Community in Figures (ACIF) 2013 (PDF) (6th изд.). Jakarta: ASEAN. 2014. стр. 1. ISBN 978-602-7643-73-4. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 09. 2015. Приступљено 09. 05. 2015.
  6. „Overview”. asean.org. ASEAN. Приступљено 07. 02. 2015.
  7. „How do you say ASEAN?”. Voice of America Pronunciation Guide. VOA. Приступљено 10. 02. 2015.
  8. „NLS/BPH: Other Writings, The ABC Book, A Pronunciation Guide”. 08. 05. 2006. Архивирано из оригинала на датум 12. 01. 2009. Приступљено 12. 01. 2009.
  9. Asean.org Архивирано на сајту (март 2, 2012) (на језику: енглески), ASEAN-10: Meeting the Challenges, by Termsak Chalermpalanupap, Asean.org, ASEAN Secretariat official website. Приступљено 27 June 2008.„Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2012. Приступљено 06. 02. 2016.
  10. Bangkok Declaration. Wikisource. Приступљено 14 March 2007.
  11. „ASEAN Notional Calendar 2015” (PDF). asean.org. ASEAN. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 09. 2015. Приступљено 07. 02. 2015.
  12. Long, Simon (20. 11. 2014). „Asia: Safety in Numbers”. The Economist (The World in 2015). Приступљено 08. 02. 2015.
  13. An Overview of ASEAN-United Nations Cooperation - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY
  14. Intergovernmental Organizations | United Nations
  15. „History - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY”. ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY.
  16. „Asean: Next 50 years”. The Straits Times (на језику: енглески). 23. 04. 2017.
  17. „ASEAN's Bright Future: Growth Opportunities for Corporates in the ASEAN Region | J.P. Morgan”. www.jpmorgan.com (на језику: енглески).
  18. „‘Asean needs to develop solutions to resolve disputes’ - Regional | The Star Online”.
  19. „Dispute Settlement in ASEAN | Centre for International Law”. cil.nus.edu.sg. Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2017. Приступљено 05. 02. 2018.
  20. „ASEAN and the Principle of Non-Interference”. E-International Relations.
  21. „ASEAN-UN Strive for Closer Cooperation - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY”. ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY. 09. 10. 2012.
  22. „World leaders praised the Philippines on how it hosted the ASEAN Summit | UNTV News”. www.untvweb.com.
  23. „Russia supports increasing ASEAN's global influence” (на језику: енглески).
  24. „Singapore Institute of International Affairs | A think tank for thinking people”. www.siiaonline.org.
  25. Center, East-West (15. 11. 2017). „The 2017 APEC Summit: A Game Changer for the Asia-Pacific?”. Huffington Post.
  26. „Striking a balance: Asian institutions and global influence”. East Asia Forum. 11. 07. 2013.
  27. „ASEAN Summit: Narendra Modi says India supports rules-based security architecture”. Firstpost. 14. 11. 2017.
  28. „The Asean Miracle – Kishore Mahbubani”. mahbubani.net.
  29. „At 50, Asean is a neighbourhood, not yet community”. The Straits Times (на језику: енглески). 29. 07. 2017.
  30. Than & Gates 2001
  31. „Asean is emerging as a consumption powerhouse - The Nation”. The Nation (на језику: енглески).
  32. Hong, Chiu Wu. „Exploring new frontiers”. The Business Times (на језику: енглески).
  33. „Southeast Asians positive about ASEAN”. TodayOnline (на језику: енглески).
  34. „External Relations - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY”. ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY.
  35. Eccleston, Dawson & McNamara 1998
  36. „Background Note:Brunei Darussalam/Profile:/Foreign Relations”. US State Department. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2007. Приступљено 06. 03. 2007.
  37. „The Asean Declaration (Bangkok Declaration) Bangkok, 8 August 1967”. ASEAN. Архивирано из оригинала на датум 11. 02. 2015. Приступљено 17. 06. 2015.
  38. Moon, C. (2014). ASEAN. Encyclopædia Britannica
  39. Woon 2016, стр. 10.
  40. „Vietnam in ASEAN : Toward Cooperation for Mutual Benefits”. ASEAN Secretariat. 2007. Архивирано из оригинала на датум 11. 05. 2011. Приступљено 28. 08. 2009.
  41. Gates & Than 2001
  42. „Statement by the Secretary-General of ASEAN Welcoming the Kingdom of Cambodia as the Tenth Member State of ASEAN: 30 April 1999, ASEAN Secretariat”. ASEAN Secretariat. 2008. Архивирано из оригинала на датум 11. 05. 2011. Приступљено 28. 08. 2009.
  43. East Asia Economic Caucus. ASEAN Secretariat. Приступљено 14 March 2007. Archived 2012-03-02 at the Wayback Machine
  44. Asiaviews.org, Whither East Asia? Retrieved 14 March 2007. Archived 2014-11-05 at the Wayback Machine
  45. UNT.edu, Asia's Reaction to NAFTA, Nancy J. Hamilton. CRS – Congressional Research Service. Приступљено 14 March 2007.
  46. IHT.com, Japan Straddles Fence on Issue of East Asia Caucus. International Herald Tribune. Приступљено 14 March 2007. Archived 2009-02-12 at the Wayback Machine
  47. „Agreement on the Common Effective Preferential Tariff Scheme for the ASEAN Free Trade Area, Singapore, 28 Jan 1992”. Asean.org. Архивирано из оригинала на датум 14. 04. 2009. Приступљено 21. 12. 2008.

Литература

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.