Ангвила

Ангвила (раније Ангиља) (енгл. , IPA: [2][3]) је најсеверније острво у архипелагу Ливардска острва у Малим Антилима. То је британска прекоморска територија са краљицом Елизабетом II као шефом државе, коју представља гувернер. Локално изабрани главни министар острва служи као шеф владе. Комитет Уједињених нација за деколонизацију наводи Ангвилу као једну од 16 несамоуправних територија на свету од 1945. године.

Ангвила
Anguilla  (енглески)
Крилатица: Each Endeavouring, All Achieving
Химна: God Save the Queen
Главни градВали
Службени језикенглески
Владавина
Облик државеБританске прекоморске територије
  МонархЕлизабета II Виндзорска
  ГувернерКристина Скот
Историја
Географија
Површина
  укупно91 km2
Становништво
  2011.[1]13.452(227)
  густина147,82 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар
Остале информације
Временска зона -4
Интернет домен
Позивни број+1-264

Историја

Ангвилу су прво населила племена америчких Индијанаца који су мигрирали из Јужне Америке. Најстарији индијански артефакти пронађени у Ангвили потичу из око 1300. године пре н. е, а најстарији остаци људских насеља датирају из 600. п. н. е. Не зна се тачно кад су стигли први Европљани: неки извори тврде да је Колумбо спазио острво 1493. године, док други тврде да су ово острво пронашли Французи 1564. или 1565. године. Име Ангвила значи „јегуља“ на више романских језика: на шпанском то је ; на француском, ; на италијанском, и вероватно је дато због дугуљастог облика острва.

Ангвилу су први пут колонизовали енглески досељеници из Сент Китса, почетком 1650. године. Французи су привремено овладали острвом 1666. године, али је била враћена под енглеску власт споразумом из Бреде. Европљани су такође долазили и са Антигве и Барбадоса. Врло је вероватно да су први Европљани такође довели са собом и црне робове из Африке. Историчари тврде да су афрички робоби живели у овом региону у 17. веку. На пример, 1626. Африканци из Сенегала живели су на Сент Кристоферу (данас Сент Китс).

Острвом је било под директном управом прво Енглеске, а потом Уједињеног Краљевства, све до 19. века, када је Ангвила упркос противљењу становништва, била укључена у јединствену британску прекоморска колонију заједно са Сент Китсом и Невисом. Након две побуне 1967. и 1969. и кратког периода као самопрокламована независна република на челу са Роналдом Вебстером, британска управа је поново успостављена у јулу 1971. године. Ангвила је постала посебна британска прекоморска колонија 1980. године.

Рељеф

Острво је сачињено од корала и кречњака. Апсолутна висина терена је мала, а тло је прекривено песком и жбунастом вегетацијом. Велики значај имају корални гребени који окружују обале. Осим највећег острва - Ангиља, на пучини се налази група од седам мањих острва, углавном ненасељених:

  • Ангиљита
  • Пасје острво
  • Прикли Пир кејз
  • Голо острво
  • Острво фока
  • Сомбреро

Клима

Клима на острву је сува тропска. Зимске температуре достижу 28° С, а летње и 30° с, у просеку. Годишња количина падавина достиже 900 , a у периоду између јуна и новембра могућа је појава урагана.

Привреда

Главне гране индустрије острва су риболов и туризам, уз банкарство које игра све већу улогу у економији. Одбрана је у надлежности Уједињеног Краљевства. Већина становника су протестанти и афричког порекла.

Види још

  • Историја Ангвиле
  • Географија Ангвиле
  • Острва Ангвиле
  • Демографија Ангвиле
  • Политика Ангвиле
  • Економија Ангвиле
  • Комуникација Ангвиле
  • Превоз Ангвиле
  • Војска Ангвиле

Референце

  1. Национална агенција за статистику
  2. Anguilla - Wikipedia, the free encyclopedia
  3. Твртко Прћић:Англо-српски речник географских имена, Змај, Нови Сад, 2004, стр. 32

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.