Акација

Акација (лат. ) је род вишегодишњих дрвенастих биљака из породице бобова или махунарки (лат. ). Постоји око 1.300 врста акације, од којих су неке веома значајне у саванским екосистемима, или као нидиколне биљке за мраве.

Акација
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:

Типска врста
Acacia verticillata
(L'Hér.) Willd.
Врсте

око 980 врста

Распрострањеност рода Acacia
Синоними
  • Acacia subg. Phyllodineae DC.[1]
  • Esclerona Raf.

Врсте

Познате врсте мимоза су:[2]

Карактеристике

Мимоза, дрво из породице акација, у односу на неке друге врсте, нема дуг век. Има кратак животни век, највећи број живи 15—30 гидина, домаћа мимоза успева око 30 година, а италијанка до петнаест година. Акације су углавном жбунови или мања стабла која расту на сушним и сунчаним пределима. Обично нарасте до 12 m висине, премда неке могу достићи и веће висине. Многе врсте имају зелене перасте листове који су густо збијени на гранама и стварају утисак папрати. Афричке врсте акација су прекривене оштрим бодљама које су у ствари модификоване гране или листови. Мимоза има миришљаве цветове, најчешће облика грашка и жуте боје, а цветови су са великм бројем прашника и смештени су у густим гроздастим цвастима на крају гране. Мимозе цветају од фебруара до марта, али има и оних врста које цветају у јуну и јулу, па и оних које цветају неколико пута годишње (). Отпорна је на ниске температуре до -7 °C, али ипак треба тражити локацију где су заштићене од продора хладнијих ветрова.

Бразилска врста стидљива мимоза () одликује се осетљивошћу листова при додиру. Листови ове врсте показују сеизмонастичке покрете — прво се редом преклапају лиске, а потом се надражај преноси на петељку па се цео перасти лист поклопи као увенуо.

Референце

  1. Pedley, Les (2003). „A synopsis of Racosperma. C.Mart. (Leguminosae: Mimosoideae).”
  2. «Acacia dealbata» EOL. Consulted on 21 November 2013.

Литература

  • Pedley, Les (2003). „A synopsis of Racosperma. C.Mart. (Leguminosae: Mimosoideae).”. Austrobaileya. 6 (3): 445—496. JSTOR 41738994.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.