Абхазија

Абхазија (абх. , рус. ), званично Република Абхазија (абх. , рус. ) је фактички независна држава на Кавказу. Прогласила је независност почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је седам држава: Руска Федерација (признаје Абхазију од 26. августа 2008. године), Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату, Тувалу и Сирија [2] Абхазија се граничи са Грузијом и Русијом, а има површину од 8.600 ² и 242.862 становника.

Република Абхазија
Аҧсны Аҳәынҭқарра  (абхаски)
Республика Абхазия  (руски)
Химна: Победа (химна)
Главни градСухум
Службени језикабхаски
руски
Владавина
ПредседникРаул Хаџимба
Председник ВладеБеслан Бутба
Историја
Независност26. новембар 1994 (од Грузије):
Устав 2. октобра 1999
Географија
Површина
  укупно8 600 km2(121)
  вода (%)0
Становништво
  2012.[1]242.862(181)
  густина64 ст./km2
Економија
ВалутаРуска рубља
  стоти део валуте
Остале информације
Временска зона +3 до +4
Интернет домен
Позивни број+995

Положај

Кавказ на северу и североистоку земље дели Абхазију од Русије. На истоку и југоистоку Абхазија се граничи са грузијском регијом Самегрело-Земо Сванети а на југу и југозападу излази на Црно море.

Геологија и рељеф

Абхазија је изразито планинска земља.

Воде

Кроз земљу протиче неколико река од којих су највеће: Кодори, Бзуб, Гхалидзга, Гумиста, Псоу и Ингури. Река Псоу одваја Абхазију од Русије а Ингури чини границу са Грузијом.

Клима

Kлима погодује производњи дувана, чаја, вина и разног воћа.

Историја

У средњем веку, Абхазија је била независна краљевина, а касније независна кнежевина. Од 1921. до 1931. године, постојала је Социјалистичка Совјетска Република Абхазија, као једна од административних јединица Совјетског Савеза.

1931. године, статус Абхазије је деградиран на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике и Абхазија улази у састав Грузијске ССР. Почело је насељавање Абхазије грузијским становништвом, а од 1937. до 1944. је тешко раздобље Беријине страховладе, када се укида абхаски језик и затварају абхаске школе. У времену после 2. светског рата наставила се слична политика, да би 1989. године Абхазија прогласила независност од Грузије. Те године независност проглашава и Јужна Осетија.

Грузија и Абхазија ратовале су од 1992. до 1993. године, а мањи сукоб догодио се и 1998. године. Абхаски народ и власти сматрају то својим победама јер су одбранили територију своје, тада непризнате, државе.

Административна подела

Абхазија је подељена на 7 регија (дистриката) и главни град Сухум. Дистрикти су:

  • Гагра
  • Гали
  • Гудаута
  • Гулрипш
  • Очамчира
  • Ткварчал
  • Сухум
  • Град Сухум

Становништво

Према попису из 2011. године, Абхазија је имала 240.705 становника, од чега:[3]

Етнички Абхази према попису 2011, чине већину у главном граду Абхазије (67,3%), као и у дистриктима Гудаута (81,9%), Очамчира (77,7%) и Гулрипш (44,4%), етнички Јермени чине апсолутну већину у дистрикту Сухум (56,8%) и релативну већину у дистрикту Гагра (38,35%), док етнички Грузини чине апсолутну већину у дистрикту Гали (98,2%) и већину у дистрикту Ткварчал (62,3%).[3]

Абхази су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа. Народи сродни Абхазима су Абазини, Кабардинци, Черкези и Адигејци.

Религија

Религије у Абхазији (По попису из 2001)[4]
хришћанство
 
0 60,0 %
ислам
 
0 16,0 %
паганизам
 
0 8,0 %
ниједна
 
0 8,0 %

Главна религија у Абхазији је хришћанство, у облику православне и Јерменске апостолске цркве.[5]

Градови

Градови Абхазије (са приказом броја становника 2011. године):[6]

  • Сухум, главни град (62.914)
  • Гагра (12.364)
  • Гали (7.605)
  • Очамчира (5.280)
  • Гудаута (7.738) (2003)
  • Ткварчал (5.013)
  • Пицунда (4.198)
  • Бицхвинта (4.198)
  • Гулрипш (8.000)
  • Нови Афон (1.518)

Привреда и еономија

Упркос контроверзном статусу територије и оштећене инфраструктуре, туризам у Абхазији порастао је након руског признања независности Абхазије 2008. године због доласка руских туриста. У 2009. години број руских туриста у Абхазији порастао је за 20%, а укупан број руских туриста је достигао милион долара. Ниске цене и непотребна виза привлаче руске туристе, посебно оне који не могу себи да приуште одмор у Турској, Египту, Бугарској и другим популарним руским туристичким дестинацијама. Након туристичког бума многа руска предузећа почела су да улажу новац у абхаској туристичкој инфраструктури. Са главним аутопутем земља се обновља 2014. године, многи оштећени хотели у Гагри се или обнављају или руше.

У 2014. години, Абхазију је посетило преко милион руских туриста.

Референце

  1. Абхазијска агенција за статистику http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html
  2. , Приступљено 6. 12. 2011.
  3. „население абхазии”. Ethno-kavkaz.narod.ru. Приступљено 8. 11. 2010.
  4. „Population by religion, by province and territory (2001 Census)”. 0.statcan.gc.ca. 25. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 14. 01. 2011. Приступљено 8. 11. 2010.
  5. http://www.portal-credo.ru/site/print.php?act=fresh&id=188 Александр Крылов. ЕДИНАЯ ВЕРА АБХАЗСКИХ „ХРИСТИАН“ И „МУСУЛЬМАН“. Особенности религиозного сознания в современной Абхазии.
  6. World Gazetteer: population figures for cities, towns and places

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.