Џибути

Џибути, званично Република Џибути (арап. ; франц. ), мала је држава у источној Африци,[6] на рогу Африке. Џибути се граничи са Еритрејом на северу, Етиопијом на западу и југу, и Сомалијом на југоистоку.

Република Џибути
جمهورية جيبوتي (арапски)
République de Djibouti  (француски)
Крилатица: 
Unité, Égalité, Paix
(Уједињење, једнакост, мир)
Химна: 
Jabuuti
Gabuuti
Главни градЏибути
Службени језикарапски и француски[1]
Владавина
Председник[2][3]Исмаил Омар Геле
Председник ВладеАбдулкадер Камил Мохамед
Историја
Независностод Француске
27. јуна 1977.
Географија
Површина
  укупно23.000 km2(146)
  вода (%)0,09%
Становништво
  2014.[4][5]873.000(160)
  густина37,96 ст./km2
Економија
Валутаџибутијски франак ()
Остале информације
Временска зона +3
Интернет домен
Позивни број+253

Џибути је муслиманска земља, чланица Арапске лиге и Афричке уније.

Положај

Џибути се налази на обали Аденског залива и јужном улазу у Црвено море. Са друге стране Црвеног мора налази се Арапско полуострво, а 20 km од обале Џибутија је Јемен. У централни део земље усечен је залив Тађура. Дужина обале је 314 km. Џибути има стратешки важан положај близу најважнијих светских поморско-трговачких путева и арапских изворишта нафте.

Геологија и рељеф

Земља је углавном камена полупустиња са раштрканим висоравнима. У Џибутију не постоји обрадиво земљиште, нити се користи наводњавање. Најнижа тачка је на −155 m, а највиша на 2.028 m (врх Муса Али). Око 9% површина се користи за пашњаке.

Историја

Део серије о
историји Џибутија
Праисторија
  • Аса Кома
  • Хандога
Антика
Средњи век
  • Краљевство Адал
  • Султанат Ифат
  • Султанат Адал
  • Египатски ејалет
Колонијални период
  • Француски Сомалиленд
Модерно доба
Џибути

Територија данашњег Џибутија је била насељена разним племенима кроз историју, данас овде живе племена Афар и Сомали Иса. Ова племена су трговали са Арапима, тако да су прихватили ислам као религију.

Средином 19. века територија око залива Тађура била је позната под именом Обок. Француски гувернер Леонс Лагард () је уговорима са сомалским султанима 1886. преузео власт над њом. Колонија је заокружена споразумом са Великом Британијом 1888. Тада је створен град Џибути са око 5000 становника, који је од 1896. главни град колоније „Француска обала Сомалије“ (). Железничка пруга Адис Абеба-Џибути изграђена је почетком 20. века.

На референдуму из 1958. одлучивало се да ли да се територија уједини са Сомалијом. Референдум није успео због француског мешања. Да би донекле уважили тежњу становништва за аутономијом, име колоније је 1967. референдумом промењено у „Француска територија Афар и Иса“ (). Колонија је 27. јуна 1977. године прогласила независност под именом Република Џибути. Први председник, Хасан Гулеб Аптидон () владао је до 1991.

Грађански рат су изазвали афарски побуњеници раних 1990-их, али је заустављен мировним споразумом из 1994. године.

Административна подела

Џибути је подељен на 5 регија и један град.

Привреда

Главна грана привреде Џибутија су услужне делатности због своје стратегијске локације, као и статус слободне зоне у северној Африци. Две трећине становника живи у главном граду, док остало становништво чине номадска племена. Због малих падавина увози се већина свежег воћа и поврћа, као и остале хране.

Џибути нуди услуге транзита за регионалне и транзитне бродове. Држава има мало природних ресурса и малу индустрију.

Становништво

Становништво је подељено у две главне групе: Иса и Сомалијце, који чине око 60% житеља. Афари представљају око 35%. Остатак становништва чине Европљани (већина Французи и Италијани), Арапи и Етиопљани.

Скоро све становништво су исламске религије, док је мали проценат хришћана (углавном Европљани). Иако су службени језици француски и арапски, већина становништва говори сомалски и афарски.

Референце

  1. „Djibouti's Constitution of 1992 with Amendments through 2010” (PDF). Government of DJibouti. стр. 3. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 25. 6. 2016. Приступљено 15. 12. 2017.
  2. „Freedom in the World 2018 – Djibouti”. freedomhouse.org. Freedomhouse. 4. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 8. 10. 2018. Приступљено 7. 10. 2018.
  3. Norman, Joshua. „The world's enduring dictators: Ismael Omar Guelleh, Djibouti”. CBS News (11 June 2011, 4:55 PM). CBS News. cbsnews.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2018. Приступљено 7. 10. 2018.
  4. „Djibouti”. The World Factbook. CIA. 5. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2014. Приступљено 26. 2. 2013.
  5. The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013.
  6. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.