Човек

Човек (, првенствено подврста ), живо биће које има високо развијен мозак способан за апстрактно размишљање, говор, решавање проблема, интроспекцију и сл. Данашњи човек развио се пре око 200.000 година на простору Африке. Људска популација је у 2011. години премашила број од 7 милијарди становника. Човек је мисаоно биће (може закључивати, цртати, размишљати), друштвено биће (живи у друштву), духовно биће (разликује добро од зла) и природно биће (део је живе природе). Сви људи заједно називају се човечанство или људски род.

Човек
Временски распон: 0.195–0 Ma
Плеистоцен — данас
Слика мушкарца и жене на оплати летилице у склопу мисије Пионiр 11
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Парворед:
Натпородица:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
Биномијално име

, 1758.
Подврсте
Ареал распрострањења
Синоними

Модерни људи су једини преостали чланови хомининског клада, гране великих човеколиких мајмуна карактерисаних усправним држањем и бипедалном локомоцијом, спретношћу руку и знатном употребом оруђа, и генералним трендом ка већим, комплекснијим мозговима и друштвима. Рани хоминиди, као што су аустралопитецини чији мозгови и анатомија су у многим погледима сличнији нечовеколиким мајмунима, се ређе сматрају и називају „људским“ него хоминидима из генуса . Неки од каснијих који су користили ватру, су заузимали већи део Евроазије, и од њих је постао анатомски модеран у Африци пре око 250.000 година. Постоји евиденција да су они почели да испољавају бихевиорални модернитет пре око 50.000 година, и да су мигрирали у сукцесивним таласима да би заузели све сем најмањих, најсувљих, и најхладнијих предела. У задњих 100 година, та тенденција је даље проширена у облику перманентно насељених база у Антарктику, нафтних платформи, и орбитовања Земље. Ширење људи и њихове велике и растуће популације је имало дубок импакт на велике области животне средине и милионе природних врста широм света. Предности које обухватају тај еволуциони успех обухватају њихов релативно велики мозак са посебно добро развијеним неокортексом, префронталним кортексом и темпоралним режњевима, који омогућавају високе нивое апстрактног размишљања, језика, решавања проблема, друштвености, и културе путем друштвеног учења. Људи користе алате у далеко већој мери од било које друге врсте, и једина су постојећа врста која рукује ватром и кува своју храну, као што су и једина постојећа врста која се облачи и креира и користи бројне друге технологије и уметности.

Људи су јединствено адаптирани у коришћењу система симболичне комуникације, као што је језик и уметност за самоизражавање, размену идеја, и организацију. Људи креирају комплексне друштвене структуре састављене од многих сарађујућих и конкурентских група, од фамилија и мрежа сродстава до држава. Социјалне интеракције између људи су успоставиле екстремно широку разноврсност вредности, друштвених норми, и ритуала, који заједно формирају базу људског друштва. Људска жеља да схвати и утиче на животну средину, и да објасни и манипулише феноменима, је била фондација за развој науке, филозофије, митологизе и религије. Научним истраживањем људи се бави антропологија.

Људи су почели да се баве седентарном пољопривредом пре око 12.000 година, припитомљавајући биљке и животиње, чиме су омогућили развој цивилизација. Људи су накнадно успоставили разне форме влада, религија, и култура широм света, уједињујући се унутар региона, што је довело до развоја држава и царстава. Брз напредак научног и медицинског разумевања у 19. и 20. веку је довео до развоја техонологија на бази погониских горива и побољшања здравља, узрокујући експоненцијални раст људске популације. До 2014. глобална људска популација је по процени била око 7,2 милијарди.

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.