Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

Република Србија
Крилатица: Само слога Србина спасава (незванично)
Главни град Београд
44°48′N 20°28′E
Највећи градБеоград
Службени језиксрпски1
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна уставна република
  ПредседникАлександар Вучић
  Председник ВладеАна Брнабић
  Председник Народне скупштинеМаја Гојковић
Историја
Стварање и независност
  Оснивање Србијеизмеђу 629632.
  Проглашење краљевине4. јануар 1217.
  Проглашење царства16. април 1346.
  Први српски устанак15. фебруар 1804.
  Други српски устанак23. април 1815.
  Први српски устав15. фебруар 1835.
  Међународно признање13. јул 1878.
  Оснивање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца1. децембар 1918.
  Одвајање Црне Горе од СЦГ3. јун 2006.
Географија
Површина
  укупно88,499 km² (са КиМ)(111)
77,474 km2(117)
  вода (%)0,13
Становништво
  2016. (без КиМ)7.186.862(104)
  2011.9.024.734 (95)
  густина90,89 ст./km2(121)
Економија
БДП / ПКМ 2017
  укупно107,131 млрд. $(81)
  по становнику15.321 $ (без КиМ)(79)
ИХР (2018)0,787(67)  висок
Валутасрпски динар2
  код валуте
Остале информације
Временска зона +1 ()
UTC +2 ()
Интернет домен
Позивни број+381
Вози се надесној страни
Регистарске таблицеSRB
3166-1 алфа 2RS
3166-1 алфа 3SRB

1 Према Уставу Републике Србије у Србији су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо (према Правопису српскога језика овај језик користи два писма: ћириличко па латиничко), док су у 40 јединица локалне самоуправе у равноправној службеној употреби са српским и језици националних мањина које тамо традиционално живе (мађарски, словачки, хрватски, румунски, русински, албански, чешки, македонски, црногорски, бугарски и бошњачки - укупно 11 језика), а у органима Војводине званично је 5 мањинских језика (мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски), а Косова и Метохије и албански;
2 На Косову и Метохији и евро;
3 До 30. марта 2010. године .yu.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.

Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.

Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.