Римско царство

Римско царство (лат. ) је уобичајени назив за римску државу после реформи које је спровео Октавијан Август у последње три деценије првог века п. н. е.. Предавгустовска држава се обично назива Римска република. Иако данас поставгустовску римску државу називамо Римско царство, република никада није формално укинута и републиканске установе, попут сената, наставиле су да функционишу све до средњег века.

Римско царство
лат.
Senatus Populusque Romanus (SPQR)
Сенат и народ Рима
грч.
Царство Римљана (Ромеја)
Застава

Највећи територијални обим Римског царства и његових клијентских држава у време смрти цара Трајана 117. године.
Географија
Континент Европа, Азија, Африка
Главни град Рим
(27. п. н. е. — 402.)
Медиолан
(286. — 402.
као престоница Западно римског царства
)
Аугуста Тревирорум (Запад)
Сирмијум
Равена
(402. — 476. — Запад)
Никомедија
(286. — 330. — као престоница Источно римског царства)
Константинопољ
(330. — 1453. — Исток)
Сиракуза (663. — 669. Исток)
Никеја (1204. — 1259. — Исток)
Друштво
Службени језик латински
(у званичној употреби до 610.), грчки
Религија грчко-римски политеизам и култ императора пре 380. године,
од 380. хришћанство
Политика
Облик државе Принципат, Доминат
  Император, Цезар, Август Октавијан Август 27. п. н. е. — 14. н.е
  Трајан 98. — 117.
  Константин I 306. — 337.
  Теодосије I 379. — 395.
  Ромул Августул 475. — 476.
Законодавна власт Сенат
Историја
Историјско доба класична и касна антика
(Западно и Источно царство), средњи век (Византија)
  Оснивање 27. п. н. е.
  Укидање 476. Западно царство, 1453. Источно царство (Византија)
Географске и друге карактеристике
Површина  
  укупно 2,750,000 km² (25. п. н. е.)
6.500.000 km² (117. године)
4,400,000 km² (390. н. е.) ²
Становништво 56,800,000 (25. п. н. е.)
88.000.000 (117. године)
Валута Сестерциј
Ауреус
Солидус
Номизма
Земље претходнице и наследнице
Римског царства
Претходнице: Наследнице:
Римска република Византија
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Античког Рима
Периоди
Римски устав
Редовни магистрати
Вандредни магистрати
Титуле и признања
Преседан и право
    Скупштине
    • Центуријска
    • Куријска
    • Плебејска
    • Трибутска

    Римско царство је управљало свим хеленистичким државама на Средоземљу, деловима блиског истока, северном обалом Африке као и келтским подручјима северне Европе, целим Балканским полуострвом и деловима централне Европе. Последњи западноримски цар збачен је 476. године, међутим, царство се одржало на истоку, са седиштем у Константинопољу. Источно царство касније ће постати познато као Византија. Источно римско царство (Византија) наставило је да постоји, упркос честим кризама и нападима на западу и истоку, све до 1453. године, кад су Османлије освојиле Константинопољ. Касније државе на западу као што су (Франачко краљевство и Свето римско царство) и на истоку (руски цареви) користили су римско државнички назив све до модерног доба.

    Значајно наслеђе Римског царства оставило је дубок траг у праву, архитектури, политичком животу и институцијама, као и многим другим пољима живота. Римско право остало је основа правног система велике већине Европских држава.

    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.