Норвешка

Норвешка (норв. или ), званично Краљевина Норвешка (норв. ), држава је Нордијске регије Северне Европе која обухвата западни део Скандинавског полуострва, као и острво Јан Мајен те арктичко острвље Свалбард. Ову земљу површине 385.207 квадратна километра настањује 5,2 милиона становника и једна је од најређе насељених држава на свету (најређе је насељена држава Европе). Главни град Норвешке је Осло. Највећи део земље граничи са Шведском на истоку, док најсевернија регија граничи с Финском на југу и Русијом на истоку. Дугачка разуђена норвешка обала дуж северног Атлантика и уз Баренцово море позната је по фјордовима, а сама територија државе има издужен облик. Крајњи југ од Данске раздваја мореуз Скагерак.

Краљевина Норвешка
Kongeriket Norge  (букмол)
Kongeriket Noreg  (новонорвешки)
Norgga gonagasriika  (севернолапонски)
Крилатица: 
(норв. )
Химна:  (дефакто)
(норв. )
Краљева песма
(норв. )
Главни градОсло
59°56′N 10°41′E
Највећи градОсло
Службени језикнорвешки
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна уставна монархија
  КраљХаралд V од Норвешке
  ПремијерЕрна Солберг
  Председник СтортингаТоне Троен
(H) (2018—2021)
  Председник Уставног суда
Торил Марија Оје
  Тренутна коалицијаКонзервативна коалиција
(H, Frp, V, KrF)
Историја
  Оснивање пре уједињења
872.
  Империја1263.
  Калмарска унија1397.
  Унија Данске и Норвешке
1524.
  Друга империја25. фебруар 1814.
  Устав17. мај 1814.
  Унија Шведске и Норвешке
4. новембар 1814.
  Проглашење7. јун 1905.
  Признање26. октобар 1905.
  Немачка окупација
9. април 1940.
  Рајхскомесаријат24. април 1940.
  Квислиншки режим
1. фебруар 1942.
  Ослобођење8. мај 1945.
Географија
Површина
  укупно385.207 km2(67)
  вода (%)5,7
Становништво
  2015.5.214.890(213)
  2019.5.328.212 (процена)
  густина13,8 ст./km2(213)
Економија
БДП / ПКМ 2017
  укупно377,1 млрд. $(48)
  по становнику70.665 $(6)
ИХР (2015)0,949(1)  веома висок
Валутакруна (kr)
  стоти део валуте
  код валуте
Остале информације
Временска зона +1 до +2
Интернет домен
Позивни број+47
Формат датума[д]д. [м]м. гггг
(д)д. месец гггг
Вози се надесној страни
РегистрацијаN
ISO 3166-1 алфа 2NO
ISO 3166-1 алфа 3NOR

  1. Званична химна (норв. ), се користи само приликом монархијских прилика.
  2. Званични језици су букмол и ниноркс, док су додатни самски (северни, луле и јужни) који су „козванични” у девет општина те фински у једној општини; регионални језици су квен, скандо­ромски и ромски језик.
  3. Укупна површина за целу земљу, са слатким водама и са Свалбардом и Јан Мајеном.
  4. Проценат је за укупну површину, са Свалбардом и Јан Мајеном. Глечери су рачунати као копно.
  5. Дата густина је за укупну површину без вода (365.123 km²) и званичну процену броја становника (5.328.212).
  6. Осим Свалбарда и Јан Мајена.

По завршетку Другог светског рата, Норвешка доживљава нагли привредни раст који је у прве две деценије отпочео индустријализацијом поморског саобраћаја и трговине, да би се од раних 1970-их наставио експлоатацијом великих налазишта нафте и природног гаса у Северном и Норвешком мору. Данас је Норвешка по БДП-у по глави становника шеста најбогатија држава, с највишим индексом хуманог развоја на свету. Пети је највећи извозник нафте, а нафтна индустрија отприлике заузима четвртину БДП-а. Током Велике рецесије (2007—2010), норвешка круна се показала једном од најстабилнијих светских валута.

Норвешка обилује нафтом, природним гасом, хидроенергијом, шумама и минералима, а 2006. је била други највећи извозник морских плодова (након Кине). Друге важне гране индустрије укључују транспорт, прераду хране, бродоградњу, металургију, хемијску индустрију, рударство те дрвну и папирну индустрију. Норвешка негује скандинавски друштвени модел с универзалном здравственом заштитом, субвенци­онисаним високим образовањем и опсежним системом друштвеног осигурања. Била је највише рангирана држава света по људском развојном индексу од 2001. до 2007. те поново од 2009. године до данас. Године 2007. је оцењена најмирољубивијом државом на свету према индексу глобалног мира.

По уређењу је уставна монархија и парламентарна демократија на челу с поглаваром краљем Харалдом V и премијерком Ерном Солберг. Унитарна је држава с административном поделом на два нивоа: окружном (fylker) и општинском (kommuner). Народ Сами ужива одређен степен самоуправе путем сопственог парламента над традиционално познатим територијима. Иако је норвешки народ двапут на референдумима одбио улазак своје државе у Европску унију, Норвешка уско сарађује са овом заједницом, земљама чланицама, као и са Сједињеним Државама. Такође је један од главних финансијских покровитеља ОУН (неретко учествује у мисијама, посебно у Авганистану, на Косову и у Судану) те земља-саоснивач ОУН, НАТО-а, Савета Европе и Нордијског савета, као и чланица ЕЕП, СТО и ОЕСР.

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.