Немачки језик

Немачки језик ( ) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.

немачки језик
Deutsch
Изговор[dɔʏtʃ]
Говори се у Немачка
 Аустрија
 Швајцарска
и у 38 других држава.
Број говорника
матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
индоевропски
  • германски
    • западногермански
      • високонемачки
        • средњонемачки
          • немачки језик
латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Аустрија
 Белгија
 Италија (Болцано (округ))
 Немачка
 Лихтенштајн
 Луксембург
 Швајцарска
 Европска унија

Даље званични језик:
Крахуле, Словачка (Службени језик општине)
 Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90)
 Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље)

 Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)
Признати мањински језик у
РегулишеСавет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ИСО 639-1de
ИСО 639-2ger (B)
deu (T)
ИСО 639-3deu
Регије у свету у којима се говори немачки језик

  Службени језик
  Широко говорен и/или национални језик
  Говорен у регији
  Важан језик, национални језик и језик културе
  Језик мањине
Распрострањеност немачког језика у Европи
  Немачки је службени језик (de jure или de facto) и први језик већинске популације
  Немачки је службени језик са још неким језиком, али не и први језик већинске популације
  Немачки језик (или немачки дијалект) је језик мањине
  Немачки језик се говори у мањинској популацији, али није мањински језик

Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.

У Луксембургу ( ), као и у француским областима Алзас ( ) и Лорена ( ), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.

Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.

Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао , Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.

Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.