Игра

Игра је рекреативна активност која укључује једног или више учесника (играча). Дефинисана је: а) циљем који играчи покушавају да постигну, и б) неким скупом правила који одређује шта играчи могу да раде. Игре се примарно играју из уживања и забаве, али могу имати и едукативну и стимулативну улогу. Игре могу укључивати једног играча који ради сам, али чешће укључују такмичење између два или више играча. Предузимање неке акције која не спада у правила игре генерално чини фаул или варање.

Кроз целу људску историју, људи су играли игре да забаве себе и друге, и постоји огромна лепеза типова игара; за детаљније информације о неком типу погледајте везе на крају овог чланка. Филозоф Дејвид Кели (David Kelley), дефинише концепт „игре“ као „форму рекреације успостављене сетом правила која прецизирају шта се треба постићи, и дозвољена средства како би се ово постигло“. Ова дефиниција добро покрива већину случајева, али се не уклапа најбоље у игре попут ратних игара и спортова, који се често практикују не ради забаве већ како би се развиле вештине. У Филозофским разматрањима, филозоф Лудвиг Витгенштајн је тврдио да концепт „игре“ не може имати било какву јединствену дефиницију, већ да се она мора посматрати као серија дефиниција које међусобно деле „породичну сличност“. У другачијем контексту, Стефен Линарт је рекао, „Људи кажу да морате да бирате између игара и стварног живота. Мислим да је ова тврдња да постоји дихотомија веома опасна."

Многа поља технике се често примењују на проучавање игара, међу њима су вероватноћа, статистика, економија, етноматематика, и теорија игара.

Игра је структуирана форма забаве, која се обично предузима ради уживања, а понекад се користи као образовно средство. Игре се разликују од рада, који се обично врши плате, и од уметности, што која је обично израз естетских или идеолошких елемената. Међутим, разлика није сасвим јасно изражена, и многе игре се исто тако сматрају радом (као што је случај са професионалним играчима навијачких спортова или игара) или уметност (као што су слагалице или игре у којима је присутна уметничка залеђина махжонг, пасијанс, или неке видео игре).

Игре се понекад играју искључиво за забаву, а понекад и ради остваривања достигнућа или награду. Оне се могу играти појединачно, у тимовима или на мрежи; аматериски или професионално. Играчи могу да имају публику неиграча, као што је то случај када се људи забављају посматрајући шаховски шампионат. Играчи у игри могу представљати своју сопствену публику док чекају на улаз у игру. Често, део забаве за децу која се играју је да одлуче ко је део њихове публике, а ко је играч.

Кључне компоненте игре су голови, правила, изазови и интеракције. Игре генерално обухвахватају менталну или физичку стимулацију, или оба аспекта. Многе игре помажу у развоју практичних способности, служе као форма вежби, или на неки других начин врше образовну, симулациону, или психолошку улогу.

Потврђено је да су још 2600. п. н. е., игре биле универзални део људског искуства и присутне у свим културама. Краљевска игра Ура, сенет, и манкала су неке од најстаријих познатих игара.

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.