Европа

Европа (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”), шести је континент по величини (једино већи од Аустралије) и трећи најнасељенији (после Азије и Африке), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне свјетске популације и нултим природним прираштајем (11‰).

Европа
Површина10.500.000 (6.)
Густина станов.72.9/2 (2.)
Државе51 (44 признате)
Зависне земље4
Непризнате земље6
Језици225 језика
Временске зонеод UTC+0 до UTC+5
Највећи градови

Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио Евроазије. Састоји се од 51 земаља и излази на: Сјеверни ледени океан на сјеверу, Атлантски океан на западу и Средоземно море на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије вододјелницом Уралских и Кавкавских планина, ријеком Урал, Каспијским језером, Црним морем, и мореузима Босфор и Дарданели. Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега физиографски израз „континент” укључује културне и политичке елементе.

Површина овог континента је око 10.500.000 2 или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, Русија је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је Ватикан најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетима, чак и у предјелима који имају озбиљне климатске одлике Сјеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.

Европа, посебно Античка Грчка, мјесто је настанка Западне културе. Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као средњи вијек. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобним дешавањима. Између 16. и 20. вијека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.

Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промјена у западној Европи, евентуално и широм свијета. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удио Европе у свјетској популацији био 25%. Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мјери довело до краја доминације западне Европе у свјетским дешавањима, док су САД и Совјетски Савез преузеле то мјесто. Током Хладног рата, Европа је била подјељена дуж Гвоздене завјесе између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до револуција 1989. и пада Берлинског зида.

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.