Добро дошли на Википедију,

Инхибитор ензима

Инхибитор ензима је молекул који се везује за ензим и умањује његову активност. Пошто блокирање ензимске активности може да узрокује угинуће патогена или да коригује метаболичку неуравнотеженост, стога су многи лекови инхибитори ензима. Инхибитори ензима се такође користе као пестициди. Нису сви молекули који се везују за ензиме инхибитори; активатори ензима се везују за ензиме и повећавају њихову активност, док се ензимски супстрати везују и бивају конвертовани до продуката у нормалном каталитичком циклусу ензима.

Везивање инхибитора може да спречи приступ супстрата ензимском активном месту и/или омете ензим при катализи биохемијске реакције. Везивање инхибитора може да буде реверзибилно или иреверзибилно. Иреверзибилни инхибитори обично реагују са ензимом и хемијски га мењају (нпр. формирањем ковалентне везе), те модификују кључне аминокиселинске остатке неопходне за ензиматску активност. Насупрот овоме, реверзибилни инхибитори се везују нековалентно, те се различити типови инхибиције јављају зависно од тога да ли се инхибитори везују за ензим, за ензимско-супстратни комплекс, или за обоје.

Многи молекули лекова су инхибитори ензима, тако да је њихово откривање и побољшање активна област истраживања у биохемији и фармакологији. Медицински ензимски инхибитори се често вреднују по својој специфичности (свом одсуству везивања за друге протеине) и својој потентности (својој константи дисоцијације, која је индикатор концентрације неопходне за инхибицију ензима). Висока специфичност и потентност су предуслови да лек испољава мали број нуспојава и стога ниску токсичност.

Ензимски инхибитори се исто тако јављају у природи и учествују у регулацији метаболизма. На пример, ензими у метаболичком путу могу да буду инхибирани продуктима даљих корака пута. Овај тип повратне спреге успорава ћелијску производну линију кад продукти почну да се накупљају, и то је један од важних начина одржавања хомеостазе у ћелијама. Други ћелијски ензимски инхибитори су протеини, који се специфично везују за и инхибирају ензимску мету. То може да помогне у контроли ензима, који би иначе могли да оштете ћелију, као што су протеазе или нуклеазе. Једна детаљно окарактерисана класа инхибиторних молекула су рибонуклеазни инхибитори, који се везују за рибонуклеазе формирајући једну од најчвршћих познатих протеин—протеин интеракција. Природни ензимски инхибитори такође могу да буду отрови и да се користе као вид одбране од предатора, или као начин убијања плена.

Коста Стојановић

Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867 — Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Рођен је у Алексинцу, од мајке Стеване и оца Тривуна (или Трифуна) Трпковића, трговца пореклом из села Маловишта код Битоља. Презиме Стојановић, по старом словенском обичају, Коста је добио као патроним по деди Стојану, Тривуновом оцу.