Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Претражите 637.796 чланака

637.796 чланака на српском језику

  • Направи чланак
  • Помоћ
  • Портали
Сјајан чланак

Ксенон

Спејс-шатл Атлантис осветљен ксенонским светлима

Ксенон (, лат. ) племенити је гас A групе. Име потиче од грчке речи што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 (енгл. ). Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремзи и Морис Траверс (Енглеска). Ксенон је инертан према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Ксенон је једноатомски гас без боје, мириса и укуса. Он није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако на пример под притиском од 0,1 и при температури од 0 ° лакше ствара хидрате од аргона. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија из течног ваздуха. Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира. Као и криптон, може се добити фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику. Ксенон који се јавља у природи састоји се из седам стабилних изотопа. Осим њих постоји и преко 40 нестабилних, радиоактивних изотопа. Однос између изотопа ксенона је важан алат за проучавање ране историје Сунчевог система. Радиоактивни изотоп ксенон-135 се добија из јода-135 као резултат нуклеарне фисије, делујући као најзначајнији апсорбер неутрона у нуклеарним реакторима.

Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи, и као општи анестетик. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Први ексимерски ласер користио је ксенонске димерне молекуле (Xe2) као активни ласерски медијум, а првобитни ласери су користили ксенонске бљескалице као ласерске пумпе. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.

Добар чланак

Прва конференција Покрета несврстаних

Конференција отворена за јавност у згради скупштине Југославије

Прва конференција Покрета несврстаних, позната и као Београдска конференција, одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, тада главном граду Федеративне Народне Републике Југославије. Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.

Конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја. Усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира. Два писма истог садржаја, упућена су председнику Савета министара Совјетског Савеза, Никити Хрушчову, и председнику Сједињених Америчких Држава, Џону Кенедију, који су у тим тренуцима били у сукобу који је познат као Хладни рат.

У складу са усвојеним „критеријумима несврстаности“, државе учеснице су се обавезале да воде политику несврстаности на принципима коегзистенције, да подржавају борбу за национално ослобођење, да се не укључују у мултилатералне пактове блоковских сила, да не склапају војне савезе са великим силама и да не уступају своју територију за војне базе великих сила.

Конференција у Београду није била место на коме је рођен покрет несврстаности, али одлуке које су донете недвосмислено су показале да идеја која је окупила председнике држава и влада ванблоковских земаља представља алтернативни концепт блоковима и блоковској подели света.

Изабрана слика

Анимирани приказ Инвазије на Пољску 1939. године. Започела је 1. септембра нападом Вермахта, без објаве рата, а завршила се 6. октобра када су Немачка и Совјетски Савез поделили и анектирали целу Пољску. Овом инвазијом је започет Други светски рат који ће трајати шест година уз учешће 61 државе. Рат је однео између 75 и 85 милиона живота.
(пуна величина: 570 × 630)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија вируса корона 2019/20.
На данашњи дан

1. септембар

Занимљивости

Да ли сте знали

Бели лук
  • ... да бели лук води порекло из југозападних предела Азије? За њега су још 5000 година п. н. е. знали Сумерци и народи који су живели око река Тигар и Еуфрат.
  • ... да балерина, кад игра на врховима прстију, потроши исту количину енергије као дрвосеча?
  • ... да филозоф Имануел Кант никада за свог живота није напустио родни град Кенингсберг?
  • ... да је право име пса који је на филму играо Лесија било Пал?
  • ... да је амерички часопис Тајм 1938. године за личност године прогласио Адолфа Хитлера?
  • ... да термин лосион потиче од латинске речи која у преводу значи мокраћа?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,6 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 637.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 270.664 корисника отворила налог, а од тога су 823 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу  Контакт
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.